Tiroidni nodusi se češće javljaju u starijih osoba. Pregledom se mogu naći u više od 10% odrasle populacije. Ispitivanja posle smrti iz bilo kog (netiroidnog) razloga otkrivaju noduse u štitastoj žlezdi u više od 50% umrlih. Oko 95% pojedinačnih tiroidnih nodusa su benigne prirode tako da je samo oko 5% maligno. Kako je navedeno, najveći broj benignih tiroidnih nodusa su adenomi (dobroćudni tumori), tiroidne ciste i zapaljenska stanja. Ređi oblici su subakutni tiroiditis, bezbolni tiroiditis, ageneza jednog lobusa i fibrozni (Riedel ov) tiroiditis.

Kada se otkrije prisustvo nodusa u štitastoj žlezdi, lekar treba da uradi nekoliko postupaka pre nego što odluči šta da preporuči bolesniku. Većina tiroidnih nodusa su dobroćudni, benigni i osnovni napor se usmerava da se procene mogućnosti da li je nodus maligne prirode.

Klinička slika

Hipertiroidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde leči se medikamentima kada je izazvan autoimunskim oboljenjem sa difuznom toksičnom strumom. Ovi lekovi su derivati tiouree, tionmidi i deluju tako što sprečavaju organifikaciju joda i proizvodnju tiroidnih hormona. Vrlo su efikasni i do sada nije poznat izostanak njihovog dejstva ali imaju i niz neželjenih osobina. Među najozbiljnijim su gubitak granulocitnih leukocita iz krvi (agranulocitoza), gubitak trombocita i pojava žutice.

Operacijom se uklanja deo ili cela štitsta žlezda. Preciznosti radi treba reći da se štitasta žlezda nikada ne uklanja cela čak i kada je to poželjan cilj. Zbog prolaska osetljivih struktura kroz tkivo žlezde (povratni grkljanski živac i krvni sudovi) i zbog bliskog odnosa sa paratiroidnim žlezdama hirurg mora uvek da ostavi izvestan deo tiroidnog tkiva. Operacija se obavlja u potpunoj anesteziji, najbolje u ustanovi sa većim iskustvom (preko 50 tiroidnih operacija godišnje).

Pojedinačni tiroidni čvor je najčešće jedna od sledećih promena:

1. Cista koja sadrži tečnost;
2. Degenerisani benigni tumor /adenom;
3. Adenom koji sporo raste;
4. Maligni tumor (najređa mogućnost)
5. Pošto ostatak žlezde obično normalno funkcioniše, ne očekuju se promene funkcionog stanja žlezde.

Osnovne činjenice o tiroidnim nodusima:

• Tiroidni nodus može da se nađe u jedne od 12 do 15 žena
• Jedan od 40 do 50 muškaraca ima nodus u štitastoj žlezdi
• Više od 90% svih tiroidnih nodusa su benigne prirode
• Neki nodusi su ispunjeni tečnošću i prema tome predstavljaju ciste a ne čvorove

Tiroidni nodus ili čvor je lokalizovano zadebljanje u tiroidnoj žlezdi. Najveću pažnju privlače pojedinačni čvorovi ali su i nodusi u polinodoznoj strumi takođe značajni i sa stanovišta tiroidnog kancera. Polinodozna struma je relativno čest nalaz u starije populacije i nekada ne izaziva nikakve smetnje. Pojedinačni čvorovi su takođe česti i pipanjem žlezde se nalaze u oko 5% populacije - iako najveći broj osoba i ne zapaža da ima promenu u svojoj žlezdi. Ima mnogo uzroka za pojavu čvora u štiastoj žlezdi.

Poslednjih decenija je zapaženo da se u nekih žena pojavljuje manja struma i blagi hipertiroidizam 6 meseci do dve godine posle porođaja. Hipertiroidizam je obično blag, žene se najviše žale na osećaj stezanja u grlu i izražen zamor što se često pripisuje iscrpljenošću od trudnoće, porođaja i novih obaveza. Nekada se pomišlja da je reč o neprepoznatoj Bazedovljevoj bolesti koja se uobičajeno smiruje u trudnoći da bi se posle porođaja izrazito aktivirala.

Bezbolni tiroiditis je skoro isto toliko čest kao i subakutni ali se ređe dijagnostikuje jer ne daje tako dramatičnu kliničku sliku kao subakutni tiroiditis. Opisan je prvi put 1970. godine. Zapaža se samo po pojavi znakova hipertiroidizma koji su obično blagi i prolazni. Često dolazi do zabune i bolesnici se nepotrebno leče kao da imaju Bazedovljevu bolest. Na ovaj tiroiditis treba misliti ako posle kraćeg perioda lečenja dođe do neobjašnjivog hipotiroidizma, kao da je bolesnik izarazito osetljiv na tionamide.