Ultrazvučni pregled koristi zvučne talase visoke frekvence iz za čoveka nečujnog dela talasnog spektra. Pogodnim pijezo-električnim instrumentom dobija se ultrazvuk od 7.5 MHz koji se linearnom sondom aplikuje preko pogodnog materijala (želea) da bi se izbeglo rasipanje na površini kontakta. Ultrazvuk je bezbolan, dovoljno precizan i pouzdano daje mere tiroidne konture. Vrlo je pogodan za utvrđivanje prirode nodoznih promena (solidna ili cistična) i otkriva male nodozne promene koje ne mogu da se otkriju pipanjem (palpacijom).

Scintigrafija 99m-Tehnecijumom je indikovana u slučaju:

• Palpabilnog ili sonografski lokalizovanog nodusa > 1 cm
• Sumnje na autonomono funkcijsko tiroidno tkivo
• Diferencijalna dijagnoza Grejvs- ovog hipertiroidizma od hipertiroidizma u bezbolnom ili posleporođajnom tiroiditisu
• Dokaz uspešne ablacije autonomnog tiroidnog čvora posle terapije radiojodom

Scintigrafija 123-Jodom je indikovana:

Jedna od vrlo važnih mera tiroidne funkcije je i ocena sposobnosti da vezuje jod. Tiroidne folikulske ćelije normalno preuzimaju jod iz krvne struje, vezuju ga i organifikuju da bi ga iskoristile za sintezu hormona. Test se izvodi tako što bolesnik proguta dozu pre jutarnjeg obroka (na prazan stomak). Jod se koncentriše u žlezdi ili se izbacuje mokraćom u narednih nekoliko sati. Količina koju žlezda zadržava meri se posle nekoliko sati kao “vezivanje radiojoda”.Merenje se obično obavlja 3 i 24 sata posle uzimanja doze.

Antitela su belančevine iz klase globulina koja nastaju u imunskom odgovoru. Zbog toga se ovi globulini nazivaju imunoglobulinima. Antigeni, supstance koje izazivaju stvaranje antitela mogu da potiču iz spoljne sredine ili nastaju u organizmu kada se nazivaju autoantigeni. Autoantigeni mogu da budu normalni delovi organizma koje imunski sistem ne prepoznaje ili su izmenjene belančevine organizma. Antitela stvaraju limfociti kada receptori na njihovoj površini prepoznaju prethodno pripremljeni antigen.

Većina tiroidnih hormona u cirkulaciji vezana je za transportni protein iz grupe globulina koji se stvara u jetri. Ako postoji poremećaj koncentracije ovog globulina radi se o urođenim ili stečenim poremećajima sinteze u jetri. Ovi poremećaji utiču na određivanje koncentracije ukupnih hormona u plazmi naročito radioimunološkim postupcima. Zbog toga treba uzeti u obzir i ovu mogućnost kada ispitivana osoba klinički ne izgleda obolela a dobiju se visoke ili niske vrednosti tiroidnih hormona.

Nizak TSH bez manifestnog hipertiroidizma

• subklinički hipertiroidizam
• sekundarni hipertiroidizam
• teške netiroidne bolesti
• lekovi (dopamin, velike doze glikokortikoida)

Povišen TSH bez manifestnog hipotiroidizma

Kao što se vidi iz pregleda normalne funkcije štitne žlezde i građe, štitna žlezda stvara T3 i T4. Ova proizvodnja bi bila veoma mala i nedovoljna kada ne bi bila stimulisana hipofiznim tirotropinom. Tirotropin, TSH, sa jedne strane je u direktnoj negativnoj vezi sa hormonima štitne žlezde, a sa druge strane njegova sinteza i oslobađanje su stimulisani hipotalamusnim hormonom nazvanim hormon koji oslobađa TSH (skraćeno TRH). Savremene imunometrijske i radioimunološke tehnike omogućavaju veoma precizno i pouzdano merenje hormona u cirkulaciji i drugim telesnim prostorima.

U razvijenim zemljama se redovno sprovodi traganje za urođenim poremećajima štitaste žlezde koji mogu da prouzrokuju teške posledice u razvoju deteta. Ocenjuje se da jedno od 4000-5000 živorođene dece ima poremećaj funkcije štitne žlezde koji bi mogao da izazove težak zastoj u mentalnom razvoju. Zbog toga je sistematsko traganje za ovim poremećajima na rođenju neophodan postupak. Sposobnost zemlje da učestvuje u ovakvim programima ocenjuje njeno mesto na civilizacijskoj lestvici.

Zapažene su mnogobrojne emocione reakcije boelsti štitne žlezde. Hipertiroidni bolesnici se često žale da su nervozni i razdražljivi. Hipotiroidni bolesnici obično navode zamor i depresiju. Važno je da bolesnik i članovi porodice znaju za ove promene i da na njih pravilno utiču. Mnoge bolesti štitne žlezde se razvijaju sporo i neprimetno tako da nije jednostavno na vreme objasniti prirodu emocione nestabilnosti koju uzrokuju.

Potreba za redovnim praćenjem