Kada se pomisli da u starije osobe postoji snižena funkcija štitaste žlezde, treba na prvom mestu uraditi test za merenje TSH po mogućstvu ultrasenzitivnim postupkom. Na ovaj način se zaobilaze nepotrebna i skupa ispitivanja drugim postupcijma i smanjuje se verovatnoća greške zbog pogrešne interpretacije manje specifičnih i osetljivih postupaka. Merenje slobodnog tiroksina obaviće se u daljem postupku, kada je potvrđena hipofunkcija štitaste žlezde jer je on pogodniji za praćenje efekta terapije.

Opasnost od tiroidnih poremećaja je sve veća sa starenjem tako da su tiroidni poremećaji najbrojniji u starih žena. Tiroidni poremećajui često izmiču pažnji i ostaju neprimećeni pošto njihovi simptomi često imitiraju pojave koje se očekuju u starenju. To se naročito odnosi na hipotiroidizam pošto se on odlikuje uopštenim usporavanjem svih funkcija, posebno mentalnih ali i fizičkih, opadanjem telesne temperature i nepodnošenjem hladnoće, dobijanjem u težini, zatvorom, porastom lipida u serumu itd.

Iz nepoznatih razloga dojka je sposobna da preuzima jod iz cirkulacije. Osim toga, primena joda popravlja različite smetnje u dojkama, među kojima je i povoljan efekat joda na fibrocističnu displaziju dojke.

Radioaktivni izotopi se ponašaju kao i stabilne forme elemenata i pojavljuju se u mleku. Zbog toga NIJE DOZVOQENA primena rdiaoktivnog joda u majki koje doje. Propiltiouracil i drugi tionamidi prolaze u mleko i mogu da se koriste samo u najmanjoj dozi koja kontroliše hipertiroidizam. Tiroksin takođe prolazi u mleko ali uz adekvatno dozranje nema opasnosti da izazove bilo kakve promene kod deteta.

Pošto je hipertiroidizam u Bazedovljevoj bolesti izazvan antitelima koja prolaze kroz posteljicu, moguće je da izazovu i prolazni hipertiroidizam kod novorođenčeta. Poremećaj je prolazan i ne zahteva lečenje. Lekovi koji se koriste u lečenju hipertiroidizma majke prolaze kroz placentu i mogu da izazovu pojavu prolazne strume u bebe. Struma je posledica dejstva lekova na proizvodnju tiroidnih hormona u štitastoj žlezdi ploda. Poremećaj je prolazan i spontano se povlači ali je svakako neželjen i treba učiniti sve da se ne pojavi.

Faze i promene u posleporođajnom tiroiditisu:

Hipertiroidizam

• Zamor
• Nesanica
• Uznemirenost
• Razdražljivost

Hipotiroidizam

• Zamor
• Depresija
• Brze promene raspoloženja
• Dobijanje u težini

Posleporođajni tiroiditis spontano prolazi posle nekoliko meseci; ima tendenciju da se ponovo javlja posle nove trudnoće. Neka ispitivanja navvode da je opasnost od pojave trajnog hipotiroidizma veća ako se tiroiditis ponavlja.

Posle 6 meseci do dve godine od porođaja može da se javi zapaljenska bolest štitaste žlezde koja se naziva posleporođajni tiroiditis. Opisana je 1956. godine i od tada se sve češće zapaža tako da se danas ocenjuje da se javlja u jedne od 20 porođenih žena. Bolest je obično bezbolna, odlikuje se strumom (uvećanjem štitaste žlezde) koja obično nije velika. Smetnje najčešće nastaju zbog izlaska tiroidnih hormona iz oštećenih skladišta (folikula) u žlezdi. Pošto je proces privremen, hipertiroidizam koji zbog toga nastaje je ograničenog trajanja.

Tiroidne bolesti nisu česte u trudnoći Razlog tome je da je znatan broj tiroidnih poremećaja autoimunske prirode. Kako je trudnoća stanje u kome su imunski mehanizmi ublaženi da bi se bolje čuvao plod, to je i broj izraženih tiroidnih poremećaja manji.

Najčešći tiroidni poremećaj u trudnoći je hipotiroidizam. Hipotiroidizam je opisan na drugom mestu ali se ovde navode detalji koji su važni za trudnoću, trudnicu i fetus. Hipotiroidizam može da uzrokuje mnoge promene u menstrualnim ciklusima: nepravilne cikluse, masivna krvavljenja, prestanak menstruiranja. Ako je hipotiroidizam veoma izražen i nelečen, može da smanji sposobnost začeća. Ako postoje problemi zatrudnjivanja svakako da treba proveriti i tiroidnu funkciju. Ako se otkrije hipotiroidizam, to je poremećaj koji se svakako najjednostavnije leči i koriguje.

Neophodno je da roditelji vode računa da se lekovi uzimaju redovno u dozi i ritmu koji je lekar propisao. Deca ne shvataju uvek razloge zbog kojih treba redovno da uzimaju lekove. Plašenje posledicama koje mogu da nastanu ako se ne pridržavaju propisanog lečenja po pravilu nije korisno i ne preporučuje se. U dece obolele od hipertiroidizma lečenje i oporavak tiroidne funkcije može bitno da utiče na promenu ponašanja i da pomogne u postizanju očekivanih radnih rezultata.