Uobičajeno je da se unos joda povezuje sa unosom natrijuma. Ovo je razumljivo s obzirom da je poznata uloga jodinacije soli. Ali, ako se koristi NEJODIRANA so unos natrijuma je slobodan i zavisi samo od drugih okolnosti koje mogu da postoje kod bolesnika (hipertenzija, bolest srca i sl.). Priodno izdašno jodirana so je morska so; kako će se videti kasnije, treba izbegavati bilo koju hranu iz mora jer svi morski plodovi sadrže dosta joda.

Tradicionalno se problem joda u bolestima štitaste žlezde posmatrao sa stanovišta nedostatka ovog retkog elementa. Kao posledica nedostatka joda pojavljivala su se područja endemske gušavosti sa svojim najtežim oblicima u vidu poremećaja u razvoju novorođenčeta i deteta. Danas je taj problem zahvaljujući merama nadoknade joda u ishrani u velikoj meri rešen iako još uvek postoje oblasti sa nedostatkom joda.

Promene u načinu ishrane (vrste namirnica, način pripreme), promene nutricionističkih stavova, bolje poznavanje fiziologije ishrane i metaboličkih procesa samo su neki od razloga da se širem krugu korisnika ponudi pomoć u snalaženju kod pokušaja da se zdravije hrane. Osnovni vodiči koji će biti putokaz u izboru saveta su:

Hipotiroidizam,  nedovoljna funkcija štitaste žlezde, leči se nadoknadom njenog proizvoda koji se uzima u vidu tableta. Koristi se levogirni izomer tiroksina, levotiroksin. Supstanca je veoma nestabilna, nepredvidivog trajanja, tako da treba koristiti brendirane proizvode poznatih i velikih proizvođača. Jeftiniji generički proizvodi su praćeni čestim varijacijama koncentracije tiroidnih hormona u krvi uz konstantnu dozu nadoknade tako da su potrebne česte kontrole radi titracije doze što značajno poskupljuje praćenje bolesnika.

Poremećaji tiroidne funkcije, hiper ili hipotiroidizam, obično se leče lekovima. Poremećaji građe, naročito ako se sumnja na malignitet ili postoje smetnje kod gutanja i disanja, leče se operacijom.

Dijagnoza poremećaja tiroidne funkcije ili građe postavlja se razgovorom i pregledom pacijenta. Iz razgovora se mogu dobiti korisni poodaci o tome kada je promena zapažena, kako se razvijala, da li je praćena nekim osobenim znacima, da li u porodici ima bolesti štitaste žlezde i sl. Pregledom se može otkriti promena u području štitaste žlezde i u okolnim strukturam vrata. Pažljivim pipanjem procenjuje se lokalizacija, izgled, konzistencija, pokretljivost, osetljivost, izgled kože iznad promene i stanje okolnih limfnih čvorova.

Bolesti štitaste žlezde su veoma česte i zahvataju desetine miliona ljudi u svetu. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnom žlezdom. Nekada je štitasta žlezda praktično odsutna, atrofična. Ovo je obično završni stadijum u toku hroničnog zapaljenja štitaste žlezde, tiroiditisa, kada se razvija i nedovoljna funkcija, hipotiroidizam.

Adenom: Benigni, dobroćudni tumor (endokrine žlezde).
Adrenalin: Hormon koji luči centralni deo (srž) nadbubrežne žlezde. Danas se naziva epinefrin.
Anaplastični tiroidni kancer: Redak oblik tiroidnog kancera koji brzo raste i ima vrlo nepovoljan tok
Antitiroidni lekovi: Lekovi koji blokiraju sposobnost tiroidne žlezde da proizvodi hormone.

Pošto imitiraju mnoge uobičajene pojave u starosti nekada je veoma teško otkriti suptilne forme tiroidne disfunkcije. Iko mogu da budu malo izmenjene, normalne vrednosti tiroidnih testova koje se primenjuju u opštoj populaciji važe i za grupe stanovništva u odmaklom životnom dobu. Treba uzeti u obzir faktore kao što su istovremena pojava drugih akutnih ili hroničnih bolesti, promene stanja ishrane, mentalne promene kao i primena nekih lekova, dijagnosznih sredstava i postupaka.

Kako je rečeno, hipertiroidizam u starijih je mnogo češće izazvan hiperfunkcijskim autonomnim čvorovima nego hiperaktivnom, žlezdom u celini. Zbog toga su satrije osobe znatno bolji kandidati za primenu terapijske doze radiojoda nego osobe sa difuznom strumom. Ako se radi o većoj strumi sa više čvorova tada je pogodno operisati žlezdu jer je verovatnoća izmicanja terapijskoj dozi veća u polinodoznoj strumi. Bolesnik se priprema lekovima, tio-namidima i kada se metabolizam stabilizuje, pristupa se operaciji.