Hipertiroidizam može biti izazvan hiperfunkcijom pojedinačnog ili multiplih čvorova u štitastoj žlezdi. Kako je detaljnije navedeno u delu o tiroidnim nodusima, ove tvorevine su najčešće benigne (dobroćudne) tvorevine u tkivu tiroidne žlezde. Nodusi mogu da autonomno, bez stimulacije, proizvode višak tiroidnih hormona. Radi se o ukupnom zbiru funkcije pojedinačnih ćelija od kojih svaka normalno proizvodi tiroidne hormone. Pošto se u čvoru nalazi veći broj ćelija po jedinici mase tkiva njihova ukupna proizvodnja je veća od potrebne.

Osnovne osobine Bazedovljeve bolesti:

Bazedovljeva bolest je autoimunska bolest. Patofiziološke promene i patoanatomski izgled su posledica delovanja antitela koja se vezuju i produženo stimulišu receptore za TSH na površini tiroidne folikulske ćelije. Pogrešno bi bilo reći da mi danas znamo uzrok Bazedovljeve bolesti. Za sada je poznat samo deo mehanizma razvoja promena u ovom oboljenju ali još uvek nije poznat inicijalni, početni poremećaj koji dovodi do stvaranja autoantitela sa stimulacijskom aktivnošću.

Grejvs-ova bolest je dobila ime prema irskom lekaru Robertu Grejvs-u (Robert Graves) koji je opisao nekoliko bolesnika u Londonskom medicinskom žurnalu 1835. godine. U stvari, prvi opis bolesti dao je Kaleb Pari (Caleb Pary), 10 godina ranije. U Evropi bolest je poznatija po imenu nemačkog lekara opšte prakse iz Merzeburga, Karl fon Bazedova (Karl von Basedow). U svim zemljama je poznata i kao difuzna toksična struma sa istovremenim promenama na očima.

Ima mnogo različitih uzroka hipertiroidizma. Najčešće je uvećana cela žlezda koja funkcionise preko potrebnog obima. Ređe je pojedinačni ili više čvorova uzrok hiperproizvodnji tiroidnih hormona. Najređi su slučajevi tumora hipofize ili pojava tiroidnog tkiva izvan mesta gde se normalno nalaze kao uzrok hipertiroidizmu.

SIMPTOMI

• Nepodnošenje toplote
• Uznemirenost
• Nesanica
• Nedostatak vazduha
• Ubrzano kretanje creva (peristaltika)
• Poremećaji menstruacija i menstrualnih ciklusa
• Zamor
• Palpitacije

ZNACI

UVOD

Pogrešna je pretpostavka da svaka retrosternalna struma mora da se operiše uz rasecanje grudne kosti. Današnji stepen anestezije i spremnost hirurga dozvoljavaju da se većina restrosternalnih struma operiše kroz rez na vratu (Koherov rez). Štitasta žlezda se snabdeva krvlju iz dva nezavisna izvora koji potiču iz vrata a ne iz grudnog koša. Zbog toga nema opasnosti od intraoperativnog krvavljenja jer se krvotok prekida iznad tkiva koje će se ukloniti.

Simptomi retrosternalne strume:

• Čest kašalj
• Osećaj stezanja u vratu
• Osećaj zastoja zalogaja u gornjoj trećini jednjaka
• Otežano disanje noću
• Pogoršanje disanja kada osoba leži na leđima
• Pojava gušenja ili pogoršanje disanja kada se ruke drže iznad glave

Normalna štitna žlezda se nalazi na bazi prednje lože vrata i nežno obuhvata disajnu cev. Kada žlezda raste i postaje strumozno izmenjena. rast može da bude usmeren u više pravaca. Obično struma raste na vratu ali je nekada usmerena i na niže, iza grudne kosti. Tada se naziva substernalna struma (sternum = grudna kost). Pošto je rast strume obično spor mnogi pacijenti i ne primećuju da se pojavljuje problem koji će zahtevati lečenje.