Folikulski tiroidni kancer (FTC) je drugi po učestalosti karcinom tiroidne žlezde i predstavlja oko 15% svih epitelnih tiroidnih tumora. Ima veći maligni potencijal i agresivniji je od papilarnog karcinoma. Javlja se u nešto starijoj uzrasnoj gupi od papilarnog i ređi je u dece. Za razliku od papilarnog karcinoma, ređe se javlja posle zračne terapije. Smrtnost od ovog karcinoma neposredno je srazmerna stepenu zahvatanja krvnih sudova (vaskularnoj invaziji) koja se procenjuje u mikroskopskim preparatima tkiva karcinoma. Uzrast je veoma važan faktor prognoze.

Iako se radi o biološki malignoj neoplazmi, papilarni karcinom ima indolentan i spor tok naročito u mlađih osoba. Zbog toga postoji dosta nesporazuma kada se radi o preporučenoj terapiji. Mnogi hirurzi smatraju da mali karcinom, do 1.5 cm u prečniku, ograničen na jedan režanj terba lečiti uklanjanjem samo zahvaćenog režnja i dela spojne pregrade. Problem predstavlja osobenost ovog karcinoma da se javlja odjednom na više mesta u štitastoj žlezdi. Zbog toga štedljiv neagresivni pristup može da zadrži neprimećeni karcinom u ostavljenom delu žlezde.

Papilarni tumori su najčešći tiroidni kanceri (>70%). Papilarni karcinom tipično počinje kao nepravilna, solidna ili cistična masa koja polazi iz inače normalnog tiroidnog tkiva. Ima veoma spor, indolentan tok, kasno daje metastaze i to naročito u lokalne limfne žlezde na vratu. Metastaze u limfnim čvorovima vrata nalaze se u oko 50% malih tumora, ispod 1 cm i u oko 75% tumora većih od 1 cm. Nalaz lokalnih metastaza u limfne čvorove ukazuje na mogućnost ponovne pojave tumora posle operacije ali NE znači i veću smrtnost od ovog tumora.

Učestalost pojedinih tipova tiroidnog karcinoma:

• Papilarni tiroidni karcinom (PTC) nalazi se u oko 75% svih tiroidnih karcinoma
• Folikularni i Hurthle ov karcinom (FTC) - oko 15% svih tiroidnih karcinoma
• Medularni karcinom (MTC)- oko 7% svih tiroidinih karcinoma
• Anaplastični tiroidni karcinom -oko 3% svih tiroidinih karcinoma
  *PTC i FTC= diferentovani tiroidni karcinom (DTC)

Nedostaci tiroglobulina kao tumorskog markera
1) Sve metode za merenje serumskog tiroglobulina u izvesnoj meri zavise od interference sa tiroglobulinskim antitelima
2) Recidivi tiroidnog karcinoma mogu da se previde ako se koristi samo merenje tiroglobulina kao tumorskog markera

Posle operacije i primene radiojoda, propisuje se terapija tiroidnim hormonima. Tiroidni hormoni se ne daju samo da bi se održale metaboličke potrebe organizma već se očekuje i smanjenje sekrecije tiroidnog stimulišućeg hormona iz hipofize koji bi mogao da stimuliše rast kancerskih ćelija. Za razliku od bolesnika sa nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom bolesnici lečeni od tiroiddnog kancera primaju doze tiroksina koje su potrebne da se tirotropin održava ispod donje granice normalnih vrednosti kako bi se sprečio eventualni ponovni rast tumora.

Rendgensko zračenje je retko potrebno ali se nekada preporučuje kada tiroidni karcinom ne može potpuno da se otkloni. Spoljašnje zračenje se daje u intervalima od 4 do 6 nedelja u malim podeljenim dozama u područje vrata i može da izazove reakciju kože zbog stvaranja malih krvnih sudova i pigmentacije kože. Ipak, ove promene ne moraju uvek da se jave.

Zavisno od nalaza u vreme operacije nekada je potrebno da se posle operacije primeni radioaktivni jod. Jod se daje ili u kapsulama ili u vidu tečnosti obično 6 nedelja posle operacije. Da bi ostatak žlezdanog tkiva prihvatio jod TSH mora da bude iznad 50 mJ/L zbog čega je potrebno da bolesnik ne uzima nadoknadu tiroidnim hormonima. Bolesnici moraju da budu obavešteni o neželjenim posledicama hipoti-roidizma koji će zbog toga da nastane: otok lica i tela, bolovi u mišićima, zamor i sl. Terapija radioaktivnim jodom je jednostavna i ne zahteva drugu pripremu osim navedene.

Najčešći tipovi tiroidnog kancera, papilarni i folikulski, pokazuju dobar odgovor na raspoložive načine lečenja. Osim medularnog tiroidnog karcinoma i retke forme papilarnog karcinoma, pojava tiroidnog maligniteta u članova iste porodice je relativno retka. Bolesnici sa medularnim karcinomom moraju da budu sigurni da su i članovi njihove porodice (krvni srodnici) testirani kliničkim i biohemijskim postupcima u ranom stadijumu, pre nego što su se pojavile promene u građi žlezde koje se mogu otkriti (pre pojave i najmanjih čvorova u tkivu žlezde).

Zračna terapija glave i vrata, naročito u detinjstvu, poznata je kao značajan činilac koji utiče na razvoj tiroidnog kancera. Godinama ranije bolesnici su rendgenski zračeni zbog promena na koži lica, tuberkuloze vrata, gljivičnih oboljenja kože poglavine, tumora krvnih sudova, uvećanja timusa, tonzilitisa, angine, kašlja i čak zbog pojačane maljavosti. U nas, srećom, ova terapija nije primenjivana ali je u zemljama Severne Amerike bila česta praksa.