Većina tiroidnih hormona u cirkulaciji vezana je za transportni protein iz grupe globulina koji se stvara u jetri. Ako postoji poremećaj koncentracije ovog globulina radi se o urođenim ili stečenim poremećajima sinteze u jetri. Ovi poremećaji utiču na određivanje koncentracije ukupnih hormona u plazmi naročito radioimunološkim postupcima. Zbog toga treba uzeti u obzir i ovu mogućnost kada ispitivana osoba klinički ne izgleda obolela a dobiju se visoke ili niske vrednosti tiroidnih hormona.

Nizak TSH bez manifestnog hipertiroidizma

• subklinički hipertiroidizam
• sekundarni hipertiroidizam
• teške netiroidne bolesti
• lekovi (dopamin, velike doze glikokortikoida)

Povišen TSH bez manifestnog hipotiroidizma

Kao što se vidi iz pregleda normalne funkcije štitne žlezde i građe, štitna žlezda stvara T3 i T4. Ova proizvodnja bi bila veoma mala i nedovoljna kada ne bi bila stimulisana hipofiznim tirotropinom. Tirotropin, TSH, sa jedne strane je u direktnoj negativnoj vezi sa hormonima štitne žlezde, a sa druge strane njegova sinteza i oslobađanje su stimulisani hipotalamusnim hormonom nazvanim hormon koji oslobađa TSH (skraćeno TRH). Savremene imunometrijske i radioimunološke tehnike omogućavaju veoma precizno i pouzdano merenje hormona u cirkulaciji i drugim telesnim prostorima.

U razvijenim zemljama se redovno sprovodi traganje za urođenim poremećajima štitaste žlezde koji mogu da prouzrokuju teške posledice u razvoju deteta. Ocenjuje se da jedno od 4000-5000 živorođene dece ima poremećaj funkcije štitne žlezde koji bi mogao da izazove težak zastoj u mentalnom razvoju. Zbog toga je sistematsko traganje za ovim poremećajima na rođenju neophodan postupak. Sposobnost zemlje da učestvuje u ovakvim programima ocenjuje njeno mesto na civilizacijskoj lestvici.

Zapažene su mnogobrojne emocione reakcije boelsti štitne žlezde. Hipertiroidni bolesnici se često žale da su nervozni i razdražljivi. Hipotiroidni bolesnici obično navode zamor i depresiju. Važno je da bolesnik i članovi porodice znaju za ove promene i da na njih pravilno utiču. Mnoge bolesti štitne žlezde se razvijaju sporo i neprimetno tako da nije jednostavno na vreme objasniti prirodu emocione nestabilnosti koju uzrokuju.

Potreba za redovnim praćenjem

Najvažniji poremećaji funkcije štitne žlezde su: 

1. Preterana proizvodnja štitnih hormona ili hipertireoza. 

Bolesti štitaste žlezde su realnost u celom svetu. Oko 200 mili-ona ljudi u svetu ima neki oblik tiroidne bolesti. U razvijenim zemljama razvija se veliki broj organizacija, stručnih i laičkih, koje imaju za cilj da popularišu znanja o tiroidnim bolestima i da upućuju ljude da ih na vreme primete i pristupe lečenju. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.
Prevalenca (učestalost) tiroidnih bolesti

Normalna funkcija štitaste žlezde je da preuzima jod iz namirnica koje unosimo i da stvara tiroidne hormone, tiroksin, T4, i trijodtironin, T3. Tiroidni hormoni nastaju od aminokiseline tirozin i posle sinteze u folikulskim ćelijama deponuju se u okcima (folikulima) ispunjenim koloidnom supstancom u kojoj je glavni sastojak belančevina tiroglobulin. Tiroglobulin se stvara jedino u štitastoj žlezdi. Zavisno od potreba, iz koloida se u krvnu struju ubacuju potrebne količine hormona.

Na štitastu žlezdu utiču hormonski proizvodi koji se proizvode u dva druga organa i krvnom strujom dospevaju do nje.
1. Hipofiza, smeštena u koštanom udubljenju na bazi mozga koje se naziva tursko sedlo, stvara tirostimulišući hormon, tirotropin, TSH

Tiroidni hormoni
Tiroidna žlezda stvara tiroidne hormone. Po svom hemijskom sastavu to su proizvodi metabolizma aminokiseline tirozin, peptidi koji sadrže jod. Dva najznačajnija hormona su tetrajod-tironin (tiroksin ili T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni su neophodni za život i imaju značajna dejstva na stvaranje telesne toplote, razvoj organizma, posebno nervnog sistema i rast

Jod