Uz kliničku sliku, dijagnoza hipotiroidizma nije teška kada se misli na ovo često stanje. Klinička sumnja se proverava određivanjem hormona u cirkulaciji, TSH i FT4. Ako je TSH visok i FT4 nizak, dokazan je hipotiroidizam. Tada se pristupa utvrđivanju uzroka i na prvom mestu se određuju mikrosomska antitela. Ako je njihov titar povišen uz hipotiroidizam, skoro sigurno je u pitanju autoimunski hronični Hašimoto tiroiditis. Nizak TSH i niži FT4 ukazuju na hipofizno poreklo poremećaja.

Kada je tiroidna žlezda nesposobna da stvara potrebnu količinu tiroidnih hormona, hipofiza pokušava da nadoknadi manjak pojačanjem stimulacije i lučenjem viška TSH. Pošto je TSH naj-snažniji faktor rasta tiroidne žlezde, produžena stimulacija može da dovede do povećanja tiroidne mase tako da se razvija struma. Ovakva struma se naziva i kompenzacijska jer je rezultat pokušaja da se kompenzuje funkcijski nedostatak. Ako se ne pristupi lečenju, hipotiroidizam se produbljuje i nekada može da nastupi po život opasno stanje koje se naziva miksedemska koma.

Simptomi hipotiroidizma:

Hipotireoidizam je posledica nedovoljne proizvodnje, nedovoljnog dejstva ili neadekvatne tkivne raspodele hormona štitne žlezde. Pošto je osnovna funkcija hormona štitne žlezde da podstiču i održavaju telesni metabolizam, za očekivati je da u hipotireoidizmu dođe do pojave nedovoljne metaboličke aktivnosti. Hipotireoidizam je često stanje i klinički ispoljeni oblici se nalaze u više od 5% stanovništva preko 50 godina starosti.

Do sada nemamo zadovoljavajuće sredstvo ili postupak u lečenju težeg stepena očnih promena u hipertiroidizmu. Pošto izgleda da hipertiroidizam utiče na očne promene značajno je da se metaboličko stanje bolesnika održava u poželjnom nivou. Mora se izbeći hipotiroidizam jer može da dovede do porasta TSH koji takode nepovoljno deluje na očne promene. U jednog broja bolesnika očne promene napreduju uprkos regulisanom metabolizmu, merama zaštite oka (tamne naočare, visoko uzglavlje, vlažne obloge, veštačke suze, sredstva za izmokravanje).

Očne promene pokazuju tendenciju da se spontano ublaže ili prođu u toku približno 24 meseca. U većini slučajeva ishod je zadovoljavajući bez ikakvog lečenja. Ipak, teže promene, dvoslike i izbočenost očiju, obično se ne povlače sasvim. Mnogi bolesnici pate zbog naružujućih promena. Značaj očnih promena, pored težine ispoljenosti zavisi od pola, uzrasta i zanimanja bolesnika.

Pošto je klinička slika vrlo upadljiva, nema većih problema u dijagnostici Bazedovljeve oftalmopatije. Veći interes je usmeren prema laboratorijskom ispitivanju prirode, uzroka i razvoja očnih promena u autoimunskom hipertiroidizmu. Isto tako, mnogo više pažnje se poklanja klasifikaciji i normiranju manifestacija očnih promena, posebno sa aspekta ocene težine bolesti, napredovanja i rezultata terapijskih postupaka koji su nam danas na raspolaganju.

Karakteristične promene Bazedovljeve oftalmopatije su simptomi zapaljenja tkiva očne duplje (orbite) i očne jabučice. Oko je crveno zbog preterane prokrvljenosti vežnjača i otečeno, posebno na suncu ili vetru. Kapci i tkivo oko kapaka je otečeno i tamnije pigmentovano. Očne jabučice prominiraju izvan duplje. Zbog slabosti i otoka očnih mišića, ocne jabucice ne mogu da se normalno pokrecu i zbog toga nisu simetricne a boclesnik se zali na nejasno videnje i pojavu dvostrukih slika.

Očne promene u Bazedovljevoj (Grejvs ovoj) bolesti se javljaju u oko 50% bolesnika koji imaju ili su imali hipertiroidizam. Oko 10% bolesnika sa očnim promenama koje u potpunosti odgovaraju Bazedovljevoj bolesti nikada ne razviju hipertiroidizam. Razlozi za pojavu ili uzroci za povezanost hipertiroidizma i oč-nih promena nisu poznati. Očna bolest u hipertiroidizmu kao i Bazedovljeva bolest i Haši-moto tiroiditis spadaju u grupu autoimunskih po-remećaja.