Hipertiroidizam i trudnoća

Tiroidne bolesti nisu česte u trudnoći Razlog tome je da je znatan broj tiroidnih poremećaja autoimunske prirode. Kako je trudnoća stanje u kome su imunski mehanizmi ublaženi da bi se bolje čuvao plod, to je i broj izraženih tiroidnih poremećaja manji.

U žene koja nije trudna, hipertiroidizam može da utiče na menstruacije i menstrualne cikluse. Ciklusi su iregularni, menstruacije oskudnije ili sasvim prestaju. Začeće u hipertiroidzmu je teže i češći su habitualni pobačaji. Zbog toga je sasvim opravdano ispitivanje tiroidne funkcije kao rutinskog testiranja infertiliteta. Isto tako, bitno je da se hipertiroidizam trudnice što pre stavi pod kontrolu da bi se smanjila opasnost od pobačaja i komplikacija. Srećom, na raspolaganju nam stoje efikasna sredstva za kontrolu hipertiroidizma koja mogu da se koriste i u trudnoći. Preparati iz grupe tionamida mogu da se primene u trudnoći, efikasni su kao i kod ostalih pacijenata ali moraju da se uzimaju sa nekim ograničenjima. Na prvom mestu treba znati da ovi lekovi prolaze kroz posteljicu (placentu) i mogu da utiču na štitastu žlezdu ploda. Zbog toga se trudnici propisuje najmanja doza koja će da kontroliše hipertiroidizam. Kao što je navedeno, u trudnoći nema smisla odeređivati ukupne tiroidne hormone. Zbog toga se prate slobodne frakcije koje se održavaju oko gornje granice normalnih vrednosti. Nema bitnih razlika između pojedinih preparata u tome koliko prolaze placentu tako da je izbor preparata slobodno prepušten lekaru. Propranolol se u trudnoći ne propisuje zbog opisane ali nepotrvrđene sumnje da izaziva poremećaje u diferencijaciji kože ploda. Trudnoća je, kako je već rečeno, imunosupresivno stanje u kome su sve imunske reakcije ublažene kako bi se zaštitio plod. Zbog toga se očekuje da se hipertiroidizam i spontano ublaži i bolje toleriše dok traje graviditet. Posle porođaja dolazi do ponovnog razbuktavanja hipermetabolizma što se sprečava pažljivim praćenjem i prilagođavanjem doze leka. Pošto lek prolazi i u mleko, nekada se insistiralo na zabrani dojenja. Danas se dojenje dozvoljava ako je potrebna manja doza tionamida za kontrolu hipertiroidizma majke (do 20 mg metimazola odnosno 200 mg propiltiouracila).

U vrlo teškim i srećom retkim slučajevima hipertiroidzma koji se teško kontroliše, naročito ako se pojavljuju komplikacije na srcu, moguće je lekovima smiriti hipermetabolizam i trudnicu operisati u drugoj polovini trudnoće. Zbog potencijalnih komplikacija i potrebe za vrlo čestim kontrolama savetuje se da žene koje planiraju trudnoću pre začeća ipak primene neki od načina definitivnog lečenja hipertiroidizma da bi se izbegla mogućnost njegove aktivacije u nepodobnom trenutku. Kao što je navedeno, definitivne forme lečenja su operacija i radioaktivni jod. U Evropi se radioaktivni jod ne daje mlađim ženama, koje bi mogle da planiraju trudnoću. Isto tako, radioaktivni jod ne sme da se primeni u već postojećoj trudnoći jer bi mogao da uništi i štitastu žlezdu ploda.