Indikacije za lečenje

Prosta netoksična struma

Punkcija tankom iglom uvedena je u kliničku praksu 1948. godine, Posle niza godina zanemarivanja danas je prihvaćena kao prvi postupak u laboratorijskom ispitivanju tiroidnog nodusa. Tankom iglom se pod kontrolom oka ili ultrazvuka ubode opipljiva promena na žlezdi i aspiracijom se dobija materijal za pravljenje razmaza. Obično se koristi špric od 10 ml i igla za potkožne injekcije. Koža se pažljivo očisti i dezinfikuje kako bi se izbegla mogućnost infekcije.

Ultrazvučni pregled koristi zvučne talase visoke frekvence iz za čoveka nečujnog dela talasnog spektra. Pogodnim pijezo-električnim instrumentom dobija se ultrazvuk od 7.5 MHz koji se linearnom sondom aplikuje preko pogodnog materijala (želea) da bi se izbeglo rasipanje na površini kontakta. Ultrazvuk je bezbolan, dovoljno precizan i pouzdano daje mere tiroidne konture. Vrlo je pogodan za utvrđivanje prirode nodoznih promena (solidna ili cistična) i otkriva male nodozne promene koje ne mogu da se otkriju pipanjem (palpacijom).

Scintigrafija 99m-Tehnecijumom je indikovana u slučaju:

• Palpabilnog ili sonografski lokalizovanog nodusa > 1 cm
• Sumnje na autonomono funkcijsko tiroidno tkivo
• Diferencijalna dijagnoza Grejvs- ovog hipertiroidizma od hipertiroidizma u bezbolnom ili posleporođajnom tiroiditisu
• Dokaz uspešne ablacije autonomnog tiroidnog čvora posle terapije radiojodom

Scintigrafija 123-Jodom je indikovana:

Jedna od vrlo važnih mera tiroidne funkcije je i ocena sposobnosti da vezuje jod. Tiroidne folikulske ćelije normalno preuzimaju jod iz krvne struje, vezuju ga i organifikuju da bi ga iskoristile za sintezu hormona. Test se izvodi tako što bolesnik proguta dozu pre jutarnjeg obroka (na prazan stomak). Jod se koncentriše u žlezdi ili se izbacuje mokraćom u narednih nekoliko sati. Količina koju žlezda zadržava meri se posle nekoliko sati kao “vezivanje radiojoda”.Merenje se obično obavlja 3 i 24 sata posle uzimanja doze.

Antitela su belančevine iz klase globulina koja nastaju u imunskom odgovoru. Zbog toga se ovi globulini nazivaju imunoglobulinima. Antigeni, supstance koje izazivaju stvaranje antitela mogu da potiču iz spoljne sredine ili nastaju u organizmu kada se nazivaju autoantigeni. Autoantigeni mogu da budu normalni delovi organizma koje imunski sistem ne prepoznaje ili su izmenjene belančevine organizma. Antitela stvaraju limfociti kada receptori na njihovoj površini prepoznaju prethodno pripremljeni antigen.

Većina tiroidnih hormona u cirkulaciji vezana je za transportni protein iz grupe globulina koji se stvara u jetri. Ako postoji poremećaj koncentracije ovog globulina radi se o urođenim ili stečenim poremećajima sinteze u jetri. Ovi poremećaji utiču na određivanje koncentracije ukupnih hormona u plazmi naročito radioimunološkim postupcima. Zbog toga treba uzeti u obzir i ovu mogućnost kada ispitivana osoba klinički ne izgleda obolela a dobiju se visoke ili niske vrednosti tiroidnih hormona.

Nizak TSH bez manifestnog hipertiroidizma

• subklinički hipertiroidizam
• sekundarni hipertiroidizam
• teške netiroidne bolesti
• lekovi (dopamin, velike doze glikokortikoida)

Povišen TSH bez manifestnog hipotiroidizma