Indikacije za lečenje

Indikacije za lečenje

Većina malih do umerenih struma može da se leči dodatkom štitnih hormona. Nadoknadom štitnih hormona smanjuje se hipofizna sekrecija TSH i veličina žlezde se stabilizuje. Ovim postupkom se obično ne postiže smanjenje žlezde sem u slučajevima kongenitalne strume koja je lečena blagovremeno, od početka pojave. Ako struma i dalje raste, savetuje se operacija da bi se izbegao pritisak na disajne puteve koji ometa disanje. Pacijenti kod kojih je struma narasla toliko da ometa disanje žale se na kašalj, osećaj stezanja u vratu i zamor. Koristan postupak u ovom slučaju je rendgenski snimak vrata koji lepo može da prikaže potiskivanje dušnika u strani i suženje disajne cevi.

Svaki put kada se pojavi i najmanja sumnja da u strumi postoji maligno ognjište treba da se pristupi operaciji žlezde. U toku operacije prave se histološki preparati ex tempore. Zavisno od nalaza pristupa se vađenju strume u celini ili se uklanja samo najveći deo. Ako se posle operacije i pregleda trajnih histoloških preparata utvrdi da je postojao malignitet koji se ex tempore nije video, bolesnik se reoperiše i radi se totalna strumektomija, vađenje žlezde u celini. U polinodoznoj strumi koristan postupak pre odluke o lečenju je punkcija tankom iglom. Wome se punktira naročito dominantni, najveći ili najtvrđi, nodus. Iako će se pristupiti operaciji, punkcija je korisna jer može još pre operacije da signalizira hirurgu koji će obim operacije da primeni. Ako je nalaz punkcije sumnjiv na malignitet, hirurg će svakako odmah da planira uklanjanje strume u celini čime se izbegava nepotreban maltretman ponovne operacije.