Nodozna struma je klinički prepoznatljiva ograničena promena građe štitaste žlezde. FNA je prva linija dijagnostičkih testova kod uvećane štitaste žlezde. TSH je poznat kao tiroidni faktor rasta, ali patogena uloga ovog hormona u tiroidnoj onkogenezi je nerazjašnjena.

Klinički pregled predstavlja osnovu dobre procene pacijenata sa Graves-ovom orbitopatijom. U tekstu su date preporuke Evropske grupe za orbitopatije vezane za pregled aktivnosti i težine bolesti. Aktivnost bolesti se procenjuje na osnovu inflamacije mekih tkiva i u tu svrhu se koristi zbir kliničke aktivnosti. Težina bolesti se procenjuje merenjem egzoftalmusa, palpebralne aperture, zahvaćenosti mekih tkiva, ekstraokularnih mišića, zahvaćenosti kornee i optičnog nerva.

Na osnovu procene težine i aktivnosti donosi se odluka o načinu lečenja.

Kvalitet života pacijenata sa Grejvsovom orbitopatijom (GO) može biti značajno narušen zbog promena u izgledu, radnom potencijalu i svakodnevnim aktivnostima. Razlozi narušavanju kvaliteta života u GO su proptoza, diplopije i/ili smanjenje vida, kao i zapaljenske promene na mekim tkivima oka i kapaka. Zbog toga je Evropska grupa za Grejvsovu orbitopatiju (EUGOGO) razvila specifičan upitnik koji ima za cilj standardizovanu procenu uticaja GO na kvalitet života.

Razvoj znanja o izgledu, prirodi, poreklu i ishodu bolesti očne duplje i oka u bolestima štitaste žlezde bio je veoma spor, sa mnogo nedoumica, kontroverzi i stranputica. Zanimljivo je da prvi pouzdani opisi ove udruženosti potiču od pravnika a ne od lekara. Kasniji doprinos arapskih lekara i mislilaca znatno je unapredio medicinsku misao i praksu. Zapadna medicina je baštinila otkrića istočnih naroda ugrađujući evropski smisao za racionalno; rezultat je bolje razumevanje prirode procesa, bolje poznavanje uzroka i razvoja poremećaja ali su terapijske mogućnosti i dalje zaostajale.

Danas je opšteprihvaćeno da su antitela na TSH receptore sa stimulatornim delovanjem glavni etio-patogenetski činilac u Gravesovoj bolesti. I pored toga, određivanje ovih autoantitela nije našlo svoje mesto u kliničkoj praksi. Cilj ovog saopštenja je mesto detekcije TRAb u kliničkom protokolu za dijagnozu, diferencijalnu dijagnozu i praćenje efekata lečenja u menadžmentu Gravesove bolesti.

Diabetes mellitus tip 2 je jedan od vodećih zdravstvenih problema 21. veka. Prognoze Svetske zdravstvene organizacije su veoma zabrinjavajuće, jer se 2025. godine u svetu očekuje 200–300 miliona obolelih. To bi značilo da će od ove bolesti godišnje obolevati oko 6 miliona ljudi (prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention – CDC)). Najveća stopa obolelih u svetu je u zemljama jugoistočne Azije. U Sjedinjenim Američkim Državama je to šesti po redu vodeći uzrok smrti među bolestima i treći među nekim etničkim populacijama.

Uloga i značaj insulinske senzitivnosti (IS), kao i povezanost IS sa poremećajem fibrinolize za ispoljavanje ishemijskog moždanog udara (IMU) još uvek nije razjašnjen. Cilj istraživanja je bio da se analiziraju nivoi IS i insulinemije, kao i njihova povezanost sa nivoom plazminogen aktivator inhibitora 1 (PAI-1) u 34 pacijenta sa tipom 2 dijabetesa (T2D) i IMU (grupa A), 30 pacijenata sa T2D bez IMU (grupa B), 33 pacijenta sa IMU bez T2D (grupa C) i 33 zdrave kontrole (grupa D). Postojanje IMU potvrđeno je na osnovu kliničkog i nalaza neurovizuelizacionih procedura.

Insulinska rezistencija (IR) sa posledičnim hiperinsulinizmom je u osnovi nastanka razvojnog procesa od gojaznosti ka nastanku insulin nezavisnog dijabetesa (NIDDM). Ovom procesu doprinosi i smanjena fizička aktivnost koja se manifestuje smanjenom fizičkom sposobnošću. Pod uticajem redovne individualno dozirane fizičke aktivnosti aerobnog karaktera može se povećati biološka efikasnost insulina i uticati na proces nastanka rane i evolutivne arterioskleroze.

Uprkos činjenici da su nodozne promene u štitastoj žlezdi vrlo česte, maligni tumori štitaste žlezde su vrlo retki. Najčešći su diferentovani karcinomi koji obično imaju povoljnu prognozu zbog tačne dijagnoze, adekvatne operacije praćene dopunskom terapijom radiojodom i rutinskom primenom supresivne terapije L-tiroksinom. Zahvaljujući uspešnom lečenju ovih tumora, danas su sve ređi vrlo agresivni anaplastični tumori koji iz njih nastaju.

Aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAB) ima značajnu ulogu u evaluaciji tiroidnog nodusa i selekciji bolesnika za hirurško lečenje, ali je treba razmatrati uporedo sa kliničkim, ultrazvučnim, radionuklidnim i radiografskim nalazom. Citološki nalazi se mogu klasifikovati kao: nereprezentativni, suspektni, benigni i maligni ili u 8 dijagnostičkih kategorija: benigni koloidni nodus, cistične lezije, tiroiditisi, celularna mikrofolikularna lezija, Hurthle-cell lezija, primarni maligni tumor, druge lezije i nedijagnostička kategorija.