DRAGI POSETIOCI, U TOKU JE IZRADA NOVE INTERNET STRANICE, PA VAS MOLIMO ZA RAZUMEVANJE UKOLIKO NAIĐETE NA NEAŽURNE ILI NETAČNE INFORMACIJE. ZA SVA PITANJA STOJIMO VAM NA RASPOLAGANJU PUTEM TELEFONA 031597597 ili i-mejl adrese: office@cigota.rs
Srpski
English
Русский
Srpski
PREVENCIJA DIABETESA MELLITUSA TIPA 2 KOD DECE I ADOLESCENATA
Srpski
Diabetes mellitus tip 2 je jedan od vodećih zdravstvenih problema 21. veka. Prognoze Svetske zdravstvene organizacije su veoma zabrinjavajuće, jer se 2025. godine u svetu očekuje 200–300 miliona obolelih. To bi značilo da će od ove bolesti godišnje obolevati oko 6 miliona ljudi (prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention – CDC)). Najveća stopa obolelih u svetu je u zemljama jugoistočne Azije. U Sjedinjenim Američkim Državama je to šesti po redu vodeći uzrok smrti među bolestima i treći među nekim etničkim populacijama.
Ishemijski moždani udar u pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: povezanost snižene insulinske senzitivnosti i poremećaja fibrinolize
Srpski
Uloga i značaj insulinske senzitivnosti (IS), kao i povezanost IS sa poremećajem fibrinolize za ispoljavanje ishemijskog moždanog udara (IMU) još uvek nije razjašnjen. Cilj istraživanja je bio da se analiziraju nivoi IS i insulinemije, kao i njihova povezanost sa nivoom plazminogen aktivator inhibitora 1 (PAI-1) u 34 pacijenta sa tipom 2 dijabetesa (T2D) i IMU (grupa A), 30 pacijenata sa T2D bez IMU (grupa B), 33 pacijenta sa IMU bez T2D (grupa C) i 33 zdrave kontrole (grupa D). Postojanje IMU potvrđeno je na osnovu kliničkog i nalaza neurovizuelizacionih procedura.
TERAPIJSKI ASPEKTI INDIVIDUALNO DOZIRANE FIZIČKE AKTIVNOSTI
Srpski
Insulinska rezistencija (IR) sa posledičnim hiperinsulinizmom je u osnovi nastanka razvojnog procesa od gojaznosti ka nastanku insulin nezavisnog dijabetesa (NIDDM). Ovom procesu doprinosi i smanjena fizička aktivnost koja se manifestuje smanjenom fizičkom sposobnošću. Pod uticajem redovne individualno dozirane fizičke aktivnosti aerobnog karaktera može se povećati biološka efikasnost insulina i uticati na proces nastanka rane i evolutivne arterioskleroze.
SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE DIFERENTOVANIH MALIGNIH TUMORA ŠTITASTE ŽLEZDE – ŠTA SMO POSTIGLI U TOKU POSLEDNJE DVE DECENIJE
32-44
Srpski
adiklic@gmail.comCentar za endokrinu hirurgiju Instituta za endokrinologiju KCS Beograd
Živaljević V, Paunović I, Diklić A, Krgović K, Živić R, Kažić M, Kalezić N, Božić V, Tatić S, Havelka M., Klasifikacija, stepenovanje, prognostički faktori i faktori rizika kod karcinoma štitaste žlezde, Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 57–60.
Krgović K, Paunović I, Diklić A, Živaljević V, Tatić S, Havelka M, Todorović-Kažić M, Kalezić N, Božić V: Papilarni karcinom štitaste žlezde. Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 79-84.
Krgović K, Paunović I, Diklić A, Živaljević V, Tatić S, Havelka M, Todorović-Kažić M, Kalezić N, Božić V, Folikularni karcinom štitaste žlezde, Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 107–111.
Paunovic I, Krgovic K, Tatic S, Diklic A, Zivaljevic V, Kalezic N, Havelka M., Surgery for thyroid Hurthle cell tumours – a single institution experience, Eur J Surg Oncol. 2006 May;32(4):458–61.
Baloch ZW, LiVolsi VA., Fine-needle aspiration of the thyroid: today and tomorrow, Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2008 Dec;22(6):929–39.
Uprkos činjenici da su nodozne promene u štitastoj žlezdi vrlo česte, maligni tumori štitaste žlezde su vrlo retki. Najčešći su diferentovani karcinomi koji obično imaju povoljnu prognozu zbog tačne dijagnoze, adekvatne operacije praćene dopunskom terapijom radiojodom i rutinskom primenom supresivne terapije L-tiroksinom. Zahvaljujući uspešnom lečenju ovih tumora, danas su sve ređi vrlo agresivni anaplastični tumori koji iz njih nastaju.
MOGUĆNOSTI CITOLOGIJE U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI TIROIDNOG NODUSA
19-24
Srpski
static@med.bg.ac.rsInstitut za patologiju, Medicinski fakultet, Beograd
Janković R., Hirurgija tiroidne i paratiroidnih žlezda, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001
Hegedus L., Clinical practice. The thyroid nodule, N Engl J Med 2004; 351: 1764–71
Oertel Y., Fine-needle aspiration of the thyroid: a pathologist’s perspective, J Clin Pathol 2008; 61 (7): 785–6
Menendez Torre, E. Pineda Arribas J, Martinez de Esteban JP, Lopez Carballo MT, de Miguel C, Salvador P., Value of repeated fine needle aspiration cytology in patients with nodular goiter, Acta Cytol. 2007; 51(6): 850–2
Yokozawa T, Fuketta S, Kuma K, et al., Thyroid cancer detected by ultrasound-guided fine-needle aspiration biopsy, World J. Surg. 1996; 20(7): 848–53.
Aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAB) ima značajnu ulogu u evaluaciji tiroidnog nodusa i selekciji bolesnika za hirurško lečenje, ali je treba razmatrati uporedo sa kliničkim, ultrazvučnim, radionuklidnim i radiografskim nalazom. Citološki nalazi se mogu klasifikovati kao: nereprezentativni, suspektni, benigni i maligni ili u 8 dijagnostičkih kategorija: benigni koloidni nodus, cistične lezije, tiroiditisi, celularna mikrofolikularna lezija, Hurthle-cell lezija, primarni maligni tumor, druge lezije i nedijagnostička kategorija.
KONTAKTIRAJTE NAS