Zračna terapija glave i vrata, naročito u detinjstvu, poznata je kao značajan činilac koji utiče na razvoj tiroidnog kancera. Godinama ranije bolesnici su rendgenski zračeni zbog promena na koži lica, tuberkuloze vrata, gljivičnih oboljenja kože poglavine, tumora krvnih sudova, uvećanja timusa, tonzilitisa, angine, kašlja i čak zbog pojačane maljavosti. U nas, srećom, ova terapija nije primenjivana ali je u zemljama Severne Amerike bila česta praksa.

Karakteristike malignog tiroidnog nodusa:

• Brz rast ili osetljivost tiroidnog nodusa
• Porodična anamneza tiroidnog karcinoma
• Izlaganje zračenju vrata u detinjstvu
• Promuklost
• Čvrst i/ ili fiksirani nodus
• Uvećane limfne žlezde vrata
• Paraliza vokalnih (glasničkih) nabora

Uvod

Tretman tiroidnih nodusa zavisi od prirode promene. Ako nodus na pregledu ne pokazuje sumnjiv karakter na malignitet (mek, bezbolan, pokretan nodus), vezuje radionuklid i punkcijom se dobije nalaz dobroćudne promene sasvim je bezbedno da se bolesnik prati bez preduzimanja hirurške intervencije. Jednom do dva puta godišnje bolesnik se pregleda palpacijom (pipanjem nodusa) i ultrazvukom. Scintigrafija se ne ponavlja češće od jednom u dve do tri godine.

Važan test u ispitivanju tiroidnih nodusa je scintigrafija radionuklidom. Ovim postupkom se otkriva funkcijska priroda čvora ali i okolnog tiroidnog tkiva.

Drugi test koji se rutinski primenjuje u proceni tiroidnog nodusa je ultrazvučni pregled. Ovaj jednostavni postupak koristi ultrazvučne talase koji se emituju iz ručnog transdjusera (prenosnika, sonde) koji se stavlja iznad tiroidne žlezde. Da bi se izbeglo rasipanje na površini dodira koristi se gel kojim se premaže koža iznad žlezde. Test je jeftin, pouzdan, bezbolan i potpuno bezbedan. Obično ne traje duže od 5 do 10 minuta a rezultat je odmah poznat. Nije uvek potrebno da se svaki nodus ispituje ultrazvukom ali je to danas već postalo rutina.

Tiroidni nodusi se češće javljaju u starijih osoba. Pregledom se mogu naći u više od 10% odrasle populacije. Ispitivanja posle smrti iz bilo kog (netiroidnog) razloga otkrivaju noduse u štitastoj žlezdi u više od 50% umrlih. Oko 95% pojedinačnih tiroidnih nodusa su benigne prirode tako da je samo oko 5% maligno. Kako je navedeno, najveći broj benignih tiroidnih nodusa su adenomi (dobroćudni tumori), tiroidne ciste i zapaljenska stanja. Ređi oblici su subakutni tiroiditis, bezbolni tiroiditis, ageneza jednog lobusa i fibrozni (Riedel ov) tiroiditis.

Kada se otkrije prisustvo nodusa u štitastoj žlezdi, lekar treba da uradi nekoliko postupaka pre nego što odluči šta da preporuči bolesniku. Većina tiroidnih nodusa su dobroćudni, benigni i osnovni napor se usmerava da se procene mogućnosti da li je nodus maligne prirode.

Klinička slika

Hipertiroidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde leči se medikamentima kada je izazvan autoimunskim oboljenjem sa difuznom toksičnom strumom. Ovi lekovi su derivati tiouree, tionmidi i deluju tako što sprečavaju organifikaciju joda i proizvodnju tiroidnih hormona. Vrlo su efikasni i do sada nije poznat izostanak njihovog dejstva ali imaju i niz neželjenih osobina. Među najozbiljnijim su gubitak granulocitnih leukocita iz krvi (agranulocitoza), gubitak trombocita i pojava žutice.