Pošto je hipertiroidizam u Bazedovljevoj bolesti izazvan antitelima koja prolaze kroz posteljicu, moguće je da izazovu i prolazni hipertiroidizam kod novorođenčeta. Poremećaj je prolazan i ne zahteva lečenje. Lekovi koji se koriste u lečenju hipertiroidizma majke prolaze kroz placentu i mogu da izazovu pojavu prolazne strume u bebe. Struma je posledica dejstva lekova na proizvodnju tiroidnih hormona u štitastoj žlezdi ploda. Poremećaj je prolazan i spontano se povlači ali je svakako neželjen i treba učiniti sve da se ne pojavi.

Faze i promene u posleporođajnom tiroiditisu:

Hipertiroidizam

• Zamor
• Nesanica
• Uznemirenost
• Razdražljivost

Hipotiroidizam

• Zamor
• Depresija
• Brze promene raspoloženja
• Dobijanje u težini

Posleporođajni tiroiditis spontano prolazi posle nekoliko meseci; ima tendenciju da se ponovo javlja posle nove trudnoće. Neka ispitivanja navvode da je opasnost od pojave trajnog hipotiroidizma veća ako se tiroiditis ponavlja.

Posle 6 meseci do dve godine od porođaja može da se javi zapaljenska bolest štitaste žlezde koja se naziva posleporođajni tiroiditis. Opisana je 1956. godine i od tada se sve češće zapaža tako da se danas ocenjuje da se javlja u jedne od 20 porođenih žena. Bolest je obično bezbolna, odlikuje se strumom (uvećanjem štitaste žlezde) koja obično nije velika. Smetnje najčešće nastaju zbog izlaska tiroidnih hormona iz oštećenih skladišta (folikula) u žlezdi. Pošto je proces privremen, hipertiroidizam koji zbog toga nastaje je ograničenog trajanja.

Tiroidne bolesti nisu česte u trudnoći Razlog tome je da je znatan broj tiroidnih poremećaja autoimunske prirode. Kako je trudnoća stanje u kome su imunski mehanizmi ublaženi da bi se bolje čuvao plod, to je i broj izraženih tiroidnih poremećaja manji.

Najčešći tiroidni poremećaj u trudnoći je hipotiroidizam. Hipotiroidizam je opisan na drugom mestu ali se ovde navode detalji koji su važni za trudnoću, trudnicu i fetus. Hipotiroidizam može da uzrokuje mnoge promene u menstrualnim ciklusima: nepravilne cikluse, masivna krvavljenja, prestanak menstruiranja. Ako je hipotiroidizam veoma izražen i nelečen, može da smanji sposobnost začeća. Ako postoje problemi zatrudnjivanja svakako da treba proveriti i tiroidnu funkciju. Ako se otkrije hipotiroidizam, to je poremećaj koji se svakako najjednostavnije leči i koriguje.

Neophodno je da roditelji vode računa da se lekovi uzimaju redovno u dozi i ritmu koji je lekar propisao. Deca ne shvataju uvek razloge zbog kojih treba redovno da uzimaju lekove. Plašenje posledicama koje mogu da nastanu ako se ne pridržavaju propisanog lečenja po pravilu nije korisno i ne preporučuje se. U dece obolele od hipertiroidizma lečenje i oporavak tiroidne funkcije može bitno da utiče na promenu ponašanja i da pomogne u postizanju očekivanih radnih rezultata.

Hipotiroidizam novorođenčeta se obično otkriva traganjem na rođenju. Lečenje se započinje odmah i obično nema ozbiljnijih i primetnih posledica na rast i razvoj deteta. Ako se problem ne primeti ili se ne leči, pojaviće se zastoj u rastu i razvoju, naročito centralnog nervnog sistema.

Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertiroidizma u detinjstvu i adolescenciji. Očne komplikacije ove bolesti su ređe u dece i obično nisu tako izražene kako mogu da budu u odraslih. Deca imaju iste simptome kao i odrasli ali se nekada teže primećuju jer se pripisuju živahnoj prirodi deteta. Najveći problem pre dijagnoze može da bude ekstremna živahnost i nemir deteta, sa vrlo kratkim periodom spavanja, nedovoljnom pažnjom i popuštanjem u uspehu u školske dece.

Hašimoto tiroiditis je danas u neendemskim područjima najčešći razlog uvećanja štitaste žlezde u dece i adolsscenata. Mnogo je češći u devojčica i u dece u čijoj porodici već postoje bolesnici sa oboljenjem tiroidne žlezde. Osim strrume obično nema drugih promena dok se ne razvije hipotiroidizam. Tretman Hašimoto tiroidizma u dece je potpuno istovetan lečenju u odraslih. U vreme dijagnoze, tiroidni hormoni u krvi deteta su obično normalni.

U dece može da se javi nekoliko (retkih) urođenih poremećaja za koje je karakteristično da se pojavljuje struma uz nedovoljnu tiroidnu funkciju. Radi se o poremećajima enzima potrebnih za sintezu tiroidnih hormona zbog čega se oni ne stvaraju ili se ne stvaraju u dovoljnoj meri. Hipofiza zbog toga luči TSH u višku koji ne uspeva da popravi funkciju ali utiče na rast štitaste žlezde zbog čega se pojavljuje struma. Neka od ovih stanja su veoma kompleksna i ispoljavaju se sa više poremećaja; sa stanovišta ispitivanja tiroidnih bolesti naročito je interesantan tzv.