Dijeta sa malo joda obično sadrži sveže namirnice koje su sa malim sadržajem masti i niskokalorične. Pored toga, korišćenje ove dijete značajno smanjue dobijanje u težini osoba koje u toku pripreme postaju izrazito hipotiroidne. Dole navedene namirnice su ukusne i sadrže 5 mcg ili manje joda po obroku:

Neke dijete sa malo joda dozvoljavaju slane proizvode. To su pečeni krompiri, kifle sa kobasicom i sosom, šunka, šnicla u omotu, kobasice i salama. Uobičajeno je da proizvođači mesnih prerađevina ne koriste jodiranu so.

Zbog toga mnogi pacijenti više vole da koriste sveže namirnice i hranu; izbegavaju prerađene namirnice jer ne mogu da budu sigurni da li su pravljene sa jodiranom ili nejodiranom solju.

Provera kod proizvođača da li je njegov proizvod rađen bez jodirane soli ili drugih sastojaka sa jodom se NE preporučuje pošto:

Iako se u restoranima često koristi nejodinarana( jeftinija) so,  nije uvek moguće znati da li određeni restoran koristi baš jodiranu ili morsku so. Šef sale ili osoblje koje servira hranu ne mora da zna koja se so koristi i da li u hrani ima butera ili drugih mlečnih sadržaja. Sastojci koje koriste lanci brze hrane mogu da se menjaju. Zbog toga se savetuje izbegavanej ishrane u restoranu dok traje potreba za dijetom sa malo joda. Uvek izbegavati ono u šta sumnjate i nemate pouzdan podatak!

Sledeća hrana sadrži umerene količine joda što znači da može da se koristi ali u ograničenim količinama. Umeren sadržaj znači 5 do 20 mcg po obroku.

Izbegavati sledeće namirnice kada Vam je napomenuto da se planira ispitivanje ili lečenje gde bi višak joda mogao da smeta. Ova hrana i sastojci imaju visok sadržaj joda (preko 20 mcg po obroku).

Uobičajeno je da se unos joda povezuje sa unosom natrijuma. Ovo je razumljivo s obzirom da je poznata uloga jodinacije soli. Ali, ako se koristi NEJODIRANA so unos natrijuma je slobodan i zavisi samo od drugih okolnosti koje mogu da postoje kod bolesnika (hipertenzija, bolest srca i sl.). Priodno izdašno jodirana so je morska so; kako će se videti kasnije, treba izbegavati bilo koju hranu iz mora jer svi morski plodovi sadrže dosta joda.

Tradicionalno se problem joda u bolestima štitaste žlezde posmatrao sa stanovišta nedostatka ovog retkog elementa. Kao posledica nedostatka joda pojavljivala su se područja endemske gušavosti sa svojim najtežim oblicima u vidu poremećaja u razvoju novorođenčeta i deteta. Danas je taj problem zahvaljujući merama nadoknade joda u ishrani u velikoj meri rešen iako još uvek postoje oblasti sa nedostatkom joda.

Promene u načinu ishrane (vrste namirnica, način pripreme), promene nutricionističkih stavova, bolje poznavanje fiziologije ishrane i metaboličkih procesa samo su neki od razloga da se širem krugu korisnika ponudi pomoć u snalaženju kod pokušaja da se zdravije hrane. Osnovni vodiči koji će biti putokaz u izboru saveta su:

Hipotiroidizam,  nedovoljna funkcija štitaste žlezde, leči se nadoknadom njenog proizvoda koji se uzima u vidu tableta. Koristi se levogirni izomer tiroksina, levotiroksin. Supstanca je veoma nestabilna, nepredvidivog trajanja, tako da treba koristiti brendirane proizvode poznatih i velikih proizvođača. Jeftiniji generički proizvodi su praćeni čestim varijacijama koncentracije tiroidnih hormona u krvi uz konstantnu dozu nadoknade tako da su potrebne česte kontrole radi titracije doze što značajno poskupljuje praćenje bolesnika.

Poremećaji tiroidne funkcije, hiper ili hipotiroidizam, obično se leče lekovima. Poremećaji građe, naročito ako se sumnja na malignitet ili postoje smetnje kod gutanja i disanja, leče se operacijom.