DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
Više od sto godina je poznato da je normalan unos joda a u poslednje vreme adekvatna tiroidna funkcija trudnice i majke, preduslov za zdravlje kako trudnice tako i deteta. Adekvatan unos joda je neophodan da tokom trudnoće obezbedi povećanu proizvodnju tiroidnih hormona majke. Unos joda u većini razvijenih zemalja je danas dovoljan da spreči pojavu mentalne retardacije i najtežeg oblika, kretenizma. Ipak, još uvek ima posledica po zdravlje majke ili potomka koji nastaju zbog manifestnog ili subkliničkog hipotiroidizma trudnice. Pored ovih poremećaja, treba uzeti u obzir i pojavu tiroidnih autoantitela u serumu trudnice i dojilje.
Ključna istraživanja ukazuju da: - Trudnice sa manifestnim ili subkliničkim hipotiroidizmom imaju veću opasnost od prevremenog porođaja. - Trudnice sa porastom titra antitrioidnih, posebno peroksidaza ili TSH receptor antitela, imaju veću opasnost od poremećaja trudnoće i pojave posleporođajnog tiroiditisa, hipertiroidizma ili hroničnog tiroiditisa.
- Potomci majki sa nedostatkom tiroidnih hormona ili sa povišenim TSH u trudnoći imaju veći stepen opasnosti za pojavu blagog poremećaja intelektualnih funkcija ili motornih sposobnosti.
- Trudnice koje su već na terapiji tiroidnim hormonima pre trudnoće obično treba da povećaju za 30-50% dozu tiroksina u trudnoći
Žene sa poznatim tiroidnim oboljenjem ili rizikom za tiroidno oboljenje: Jasno je da žene sa anamnezom tiroidne bolesti, tiroidnih autoimunskih porećaja ili tiroidnim bolestima u porodici treba da provere tiroidnu funkicju pre planiranja trrudnoće i neposredno pred trudnoću. Ovo važi i za žene sa dijabetesom tip 1 sa ili bez autoimunske tiroiddne boelsti. Trudna žena sa manifestnim hipotiroidizmom klora da se leči kako zbog svog tako i zbog zdravlja deteta. Većina žena koje su lečene tiroidnim hormonima treba svoju dozu da povećaju za 30-50% u odnosu na dozu pre trudnoće. Mnoge žene sa hipotiroidizmom nisu dovoljno supstituisane u manjem ili većem delu trajanja trudnoće. Zbog toga treba kontrolisati kvalitet supstiucije tokom cele trudnoće. Žene sa subkliničkim hipotiroidizmom treba takođe da proveravaju tiroidni status tokom trudnoće. Razvoj fetusa zavisi od raspoložive koincentracije tiroksina ali ne i trijodtironina. Danas izgleda da postoji opasnost od nelečenog subkliničkog hipotiroidizma ili izolovane hipotiroksinemije (nizak FT4 sa normalnim TSH) u trudnoći kako za majku tako i za fetus.
Potrebe za jodom: Optimalno snabdevanje jodom je posebno važno u trudnoći i laktaciji. U razvijenim zemljama snabdevanje jodom izgleda da nije problem ali je u nerazvijenim zemljama u značajnoj meri još uvek prisutan problem nedostatka joda u hrani ili vodi za piće. Preporučuje se da ukupni dnevni unos joda u trudnoći ne bude ispod 220 mcg/dnevno u trudnoći i 290 mcg/dnevno za ženu koja doji.