U dece može da se javi nekoliko (retkih) urođenih poremećaja za koje je karakteristično da se pojavljuje struma uz nedovoljnu tiroidnu funkciju. Radi se o poremećajima enzima potrebnih za sintezu tiroidnih hormona zbog čega se oni ne stvaraju ili se ne stvaraju u dovoljnoj meri. Hipofiza zbog toga luči TSH u višku koji ne uspeva da popravi funkciju ali utiče na rast štitaste žlezde zbog čega se pojavljuje struma. Neka od ovih stanja su veoma kompleksna i ispoljavaju se sa više poremećaja; sa stanovišta ispitivanja tiroidnih bolesti naročito je interesantan tzv.

Kongenitalni hipotiroidizam se javlja u jednog od 4000 novorođena deteta i smatra se najčešćim uzrokom mentalnog zaostajanja. Razvoj mozga kao i celokupni telesni razvoj deteta u potpunosti zavisi od normalnog snabdevanja tiroidnim hromonima.

Između 2. i 5. dana po rođenju uzima se uzorak krvi (najčešće iz pete) za određivanje TSH ili FT4. Ako je TSH visok ili FT4 nizak, test se ponavlja iz uzorka venske krvi.

Većina tiroidnih bolesti koja se viđa u odraslih može da se nađe i u dece. Iako postoje neke razlike u postupku principi su u osnovi isti kao i za odraslu populaciju.

Uobičajeni testovi za dijagnozu tiroidnih poremećaja u dece

Osnovni problem sa anaplastičnim karcinomom je da je u vreme dijagnoze tako invazivan i agresivan da je već zahvatio vitalne organe vrata i metastazirao u udaljene organe. Zbog toga se izuzetno mali broj ljudi upućuje na operaciju sa idejom da bude izlečen. Ako se dijagnoza postavi u ranom stadijumu potrebno je uraditi totalnu tiroidektomiju. Mnogi bolesnici čija bolest je tako odmakla da ne mogu da budu operisani mogu imati koristi od spoljašnje zračne terapije.

Anaplastični tiroidni kancer je najređi (oko 2 do 3%) i najgori od svih tiroidnih karcinoma. Ovaj kancer ima veoma male mogućnosti za lečenje i samo do 10% bolesnika prezivi do 3 godine posle dijagnoze. Obično potiče iz prethodno postojeceg dobro diferentovanog tiroidnog kancera, benignog čvora ili strume. Slično papilarnom karcinomu, i anaplastični karcinom može da nastane više godina (oko 20) posle izlaganja zračenju. U vreme dijagnoze u najvećeg broja bolesnika već se nalaze metastaze u limfne čvorove vra-ta. Meta-staze izazivaju veću stopu recidiva i pre-dviđaju veći mortalitet.

Za razliku od diferentovanog tiroidnog karcinoma, u slučaju medularnog nema mnogo dileme o lečenju. Pošto se isključi feohromocitom (da ne bi došlo do komplikacija kod anestezije) medularni karcinom se leči totalnom tiro-idektomijom sa resekcijom limfnih žlezda vrata. Uklanjaju se sve limfne žlezde u centralnom prostoru vrata i celokupno limfno tkivo na strani vrata gde je tumor.
Radioaktivno jod se ne daje posle oepracije medularnog karcinoma jer on potiče od ćelija koje ne koncentrišu jod.

Praćenje operisanih bolesnika

Osobine mediularnog tiroidnog karcinoma

Medularni tiroidni tumor je treći po učestalosti tiroidni kancer (oko 5 do 8 %). Za razliku od papilarnog i folikulskog tiroidnog krcinoma koji potiču od ćelija koje stvaraju tiroidne hormone, medularni karcinom nastaje iz parafolikulskih ćelija koje se nazivaju i C ćelije (svetle, engl. clear). One stvaraju hormon kalcitonin koji učestvuje u metabolizmu kalcijuma i nema nikakvu vezu sa tiroidnim hormonima tiroksinom i trijodtironinom. Ovaj kan-cer ima znatno manju stopu izlečenja nego “dobro dife-rentovani tiroidni karcinomi”.

Bez obzira da li je operativno uklonjen samo jedan ili su operisana oba režnja i istmus, bolesnik treba da uzima tiroksin do kraja života. Razlog je nadoknada, supstitucija, u osoba koje više nemaju svoju žlezdu i sprečavanje da dođe do ponovnog porasta tkiva koje je ostavljeno u manje radikalnim operativnim postupcima. Ima dosta dokaza da folikulski (kao i papilarni) karcinom, reaguje na stimulaciju tirotropinom (TSH) zbog čega egzogeni (spolja uneti) tiroksin sprečava porast sekrecije TSH i njegovo potencijalno delovanje na stimulaciju eventualno zaostalih tumorskih ćelija.

Tiroidne ćelije imaju jedinstvenu osobinu da mogu da preuzimaju i koncentrišu jod. Jod se u tiroidnim ćelijama koristi u stvaranju tiroidnih hormona. Nema drugih ćelija u telu koje imaju sposobnost da koncentrišu jod (ćelije sluznice želudca i pljuvačnih žlezda mogu da ga preuzimaju ali ga ne koncentrišu). Ovu osobinu koriste lekari da bi primenili radiojod u lečenju tiroidnog kancera (i u druge svrhe kako je navedeno u delu o dijagnozi ili terapiji hipertiroidizma). Ima više vrsta radioaktivnog joda od kojih su neki razorni za tiroidnu ćeliju.