Poremećaji tiroidne funkcije, hiper ili hipotiroidizam, obično se leče lekovima. Poremećaji građe, naročito ako se sumnja na malignitet ili postoje smetnje kod gutanja i disanja, leče se operacijom.

Dijagnoza poremećaja tiroidne funkcije ili građe postavlja se razgovorom i pregledom pacijenta. Iz razgovora se mogu dobiti korisni poodaci o tome kada je promena zapažena, kako se razvijala, da li je praćena nekim osobenim znacima, da li u porodici ima bolesti štitaste žlezde i sl. Pregledom se može otkriti promena u području štitaste žlezde i u okolnim strukturam vrata. Pažljivim pipanjem procenjuje se lokalizacija, izgled, konzistencija, pokretljivost, osetljivost, izgled kože iznad promene i stanje okolnih limfnih čvorova.

Bolesti štitaste žlezde su veoma česte i zahvataju desetine miliona ljudi u svetu. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnom žlezdom. Nekada je štitasta žlezda praktično odsutna, atrofična. Ovo je obično završni stadijum u toku hroničnog zapaljenja štitaste žlezde, tiroiditisa, kada se razvija i nedovoljna funkcija, hipotiroidizam.

Adenom: Benigni, dobroćudni tumor (endokrine žlezde).
Adrenalin: Hormon koji luči centralni deo (srž) nadbubrežne žlezde. Danas se naziva epinefrin.
Anaplastični tiroidni kancer: Redak oblik tiroidnog kancera koji brzo raste i ima vrlo nepovoljan tok
Antitiroidni lekovi: Lekovi koji blokiraju sposobnost tiroidne žlezde da proizvodi hormone.

Pošto imitiraju mnoge uobičajene pojave u starosti nekada je veoma teško otkriti suptilne forme tiroidne disfunkcije. Iko mogu da budu malo izmenjene, normalne vrednosti tiroidnih testova koje se primenjuju u opštoj populaciji važe i za grupe stanovništva u odmaklom životnom dobu. Treba uzeti u obzir faktore kao što su istovremena pojava drugih akutnih ili hroničnih bolesti, promene stanja ishrane, mentalne promene kao i primena nekih lekova, dijagnosznih sredstava i postupaka.

Kako je rečeno, hipertiroidizam u starijih je mnogo češće izazvan hiperfunkcijskim autonomnim čvorovima nego hiperaktivnom, žlezdom u celini. Zbog toga su satrije osobe znatno bolji kandidati za primenu terapijske doze radiojoda nego osobe sa difuznom strumom. Ako se radi o većoj strumi sa više čvorova tada je pogodno operisati žlezdu jer je verovatnoća izmicanja terapijskoj dozi veća u polinodoznoj strumi. Bolesnik se priprema lekovima, tio-namidima i kada se metabolizam stabilizuje, pristupa se operaciji.

Ako nema drugih težih bolesti niti osoba uzima lekove koji mogu da utiču na laboratorijske rezultate, nizak TSH u starijih znači hipertiroidizam. Rutinski meri se i slobodni tiroksin koji je pogodan za praćenje efekta terapije. često se pregledom ovih osoba nalaze promene srčanog ritma, na prvom mestu dtreperenje pretkomora sa potpuno nepravilnim radom komora (apsolutna aritmija). Pažljivim pregledom može se naći čvor u štitastoj žlezdi.

Kada se pomisli da u starije osobe postoji snižena funkcija štitaste žlezde, treba na prvom mestu uraditi test za merenje TSH po mogućstvu ultrasenzitivnim postupkom. Na ovaj način se zaobilaze nepotrebna i skupa ispitivanja drugim postupcijma i smanjuje se verovatnoća greške zbog pogrešne interpretacije manje specifičnih i osetljivih postupaka. Merenje slobodnog tiroksina obaviće se u daljem postupku, kada je potvrđena hipofunkcija štitaste žlezde jer je on pogodniji za praćenje efekta terapije.

Opasnost od tiroidnih poremećaja je sve veća sa starenjem tako da su tiroidni poremećaji najbrojniji u starih žena. Tiroidni poremećajui često izmiču pažnji i ostaju neprimećeni pošto njihovi simptomi često imitiraju pojave koje se očekuju u starenju. To se naročito odnosi na hipotiroidizam pošto se on odlikuje uopštenim usporavanjem svih funkcija, posebno mentalnih ali i fizičkih, opadanjem telesne temperature i nepodnošenjem hladnoće, dobijanjem u težini, zatvorom, porastom lipida u serumu itd.

Iz nepoznatih razloga dojka je sposobna da preuzima jod iz cirkulacije. Osim toga, primena joda popravlja različite smetnje u dojkama, među kojima je i povoljan efekat joda na fibrocističnu displaziju dojke.