Lobanja iz Rumunije ponovo izaziva diskusije o seksu u preistoriji

Lobanja Homo sapiens ima jedinstvene osobenosti koje je izdvajaju od svih drugih humanoidnih lobanja. Nedavno je ponovo povedena diskusija o mogućem medjuvrsnom razmnožavanju zbog nalaza nekih osobenosti na humanoj lobanji koje su prethodno vidjene samo u neandertalskog čoveka. Humani kranijum je nadjen u drugom svetskom ratu u Rumuniji, tokom rudarskih iskopavanja u pećini koja je za vreme ledenog doba služila medvedima kao stanište.

Nedavno je utvrdjena starost lobanje radioaktivnim ugljenikom od 33 000 godina. Tokom ovog postupka zapažene su i kontroverzne anatomske strukture.

Po svemu drugom humana lobanja ima žlebove na bazi zadnje jame, upravo iznad mesta pripoja mišića vrata što je uobičajena osobina neandertalske lobanje ali nikada do sada nije vidjena na ostacima lobanje modernog čoveka kako insistira Erik Trinkaus, anthropolog na Washington University, St. Louis, Missouri.

U avgustovskom broju Current Anthropology, Trinkaus i saradnici smatraju da ova lobanja potvrdjuje mišljenja u vezi sa nekim nalazima u Francuskoj, Rumuniji i Češkoj koja takođe navode da je reč o razmnožavanju između dve vrste.

Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi i Neandertalci zajedno živeli u Evropi više hiljada godina posle dolaska modernog čoveka pre oko 35 000 godina. Odnosi izmjedju ove dve vrste predstavljali su i još uvek predstavljaju uzrok mnogim debatama. Mnogi naučnici smatraju da je humana vrsta pobila ili jednostavno brojno nadmašila i prevazišla neandertalsku vrstu koja je potom iščezla.

Trinkaus i kolege smatraju da su se Neandertalci apsorbovali u Homo sapiens. Najnovija istraživanja DNK donose još više zabune u materiju. Iako ljudi (Homo sapiens) i Neandertalci imaju zajedničkog 99.5 genetskog materijala, njihov zajednički predak je živeo nekih 400 000 godina ranije.