U februaru ove godine dva veoma zanimljiva članka o vrednosti primene terapije nadoknade hormona (HRT) uzdrmala su stručnu javnost. Posle prvobitnog oduševljenja, vrednst HRT se sve više stavlja pod lupu i sve češće se zaključuje da je oduševljenje bilo neopravdano.Terapija nadoknade hromona u menopauzi u vidu estrogena sa ili bez progesterona, propisivana je i sa ciljem da se spreči pojava ili poboljša stanje kod nezadržive potrebe za mokrenjem i nesposobnosti da se mokraća zadrži u uslovima uznemirenosti i stresa.Nedavno je napravljena reanaliza podataka iz Women's Health Initiative o simptomima inkontinencije na početku i godinu dana posle primene konjugovanih ekvinih estrogena (CEE, 0.625 mg sa ili bez 2.5 mg medroksiprogesteronacetata, MPA). Ispitivanje je obavljeno u grupi od 25 000 žena od kojih je jedna grupa usmerena da uzima terapiju dok je druga uzimala placebo. Razvrstavanje u grupe bilo je slučajno.
Inkontinencija je definisana kao "nevoljno ispuštanje čak i minimalne količine mokraće." Ovaj poremećaj je prijavilo 64% pre početka terapije (u najvećem broju slučajeva, 75%-80%, poremećaj je bio blag); približno podjednak broj je saopštio smetnje u stresu, kao neodoljiv poziv za mokrenjem ili mešano. U grupi osoba BEZ inkontinencije pre početka lečenja značajno je veća pojava poremećaja posle godinu dana terapije CEE/MPA (relativni rizik, RR, 1.39) ili samo CEE (RR, 1.53) nego u grupi koja je primala placebo; razlike su značajne ili skoro značajne za sve tipove inkontinencije i za oba vida terapije. U osoba koje su imale smetnje u vidu inkontinencije pre početka terapije, obim i učestalost inkontinencije godinu dana posle terapije se značajno pogoršavaju i sa kombinacijom CEE/MPA ili samo CEE.
Ovi podaci ukazuju da sada možemo i urinarnu inkontinenciju dodati listi na kojoj su stanja gde terapija nadoknade hormonima NIJE indikovana ni za prevenciju niti za lečenje. Uprkos ovako ubedljivim podacima postoje diskusije koje objašnjavaju biološke razloge za dejstvo estrogena kojim se pogoršava inkontinencija i preporučuju lokalnu, topičnu primenu estrogena. Zbog toga su svakako opravdane dalje studije koje će dati više pouzdanih podataka o ovom zanimljivom problemu. Zainteresovane posetioce upućujemo na originalne izvore:
Hendrix SL et al. Effects of estrogen with and without progestin on urinary incontinence. JAMA 2005 Feb 23; 293:935-48.
DuBeau CE. Estrogen treatment for urinary incontinence: Never, now, or in the future? JAMA 2005 Feb 23; 293:998-1001.