Posledice proširenja Evropske unije na zdravstvenu zaštitu

Evropska Unija je prešla dug put od svog početka 1957. godine kada je šest zemalja potpisalo Rimski ugovor označivši ga kao "kamen temeljac za čak i bližu zajednicu naroda Evrope." Namera je postala realnost. Originalna grupa se progresivno uvećavala da bi obuhvatila najveći deo zapadne Evrope. Ona se produbila i izašla izvan okvira Zajednice za ugalj i čelik do entiteta sa sopstvenom zastavom , spoljnom politikom, monetom i zakonima koji utiču skoro na sve aspekte svakodnevnog življenja. Prvog maja 2004. kada joj pristupi 10 novih zemalja- članica, Evropska Unija ulazi u završni stadijum svoje evolucije tokom svih ovih godina. Kakav će uticaj ova promena imati na zdravlje i zdravstvenu politiku?
Iako je ovo samo poslednje od serije povećanja Unije, ono se razlikuje od svih ranijih proširenja. Najupadljivija razlika je obim proširenja. Ranija proširenja su se kretala od prijema jedne do tri nove članice; sada se prima 10, povećavajući površinu Evropslke Unije za 34% i stanovništva za 28%. Druga razlika je u nivou razvoja između postojećih zemalja članica i zemalja koje sada postaju deo Unije. Prosečni nivo nacionalnog dohotka u novim članicama dostiže samo oko polovinu dohotka sadašnjih članica. Treća je raznolikost između zemalja koje se sada primaju u Uniju. Ranija proširenja su obuhvatala načelno slične zemlje kao što su Španija i Portugalija 1986. Danas proširenje obuhvata tri baltičke zemlje koje su bile deo SSSR do 1991. godine, četiri su raniji sovjetski sateliti u centralnoj Europi, jedna zemlja potiče iz raspada Jugoslavije i dve su mediteranske zemlje, članice Komonvelta.
Proširenje će neizbežno imati posledice i na zdravstvenu politiku EU. Jedina sigurna činjenica je da će se Evropa od 25 članica znatno razlikovati od Evrope sa 15 članica. Posle toga sve je neizvesno sa dominantnim političkim uticajem koji će u svako doba reflektovati izborne cikluse u različitim zemljama što je ilustrovano načinom na koji su nedavni izbori u Španiji promenili ravnotežu snaga i doveli do odustajanja Poljske od insistiranja na novom načinu izbora Saveta ministara.
Imajući u vidu znatno kraći očekivani životni vek u zemlljama koje pristupaju zajednici koji sadašnjim trendom neće dostići dužinu u postojećim članicama do oko 2030. može se očekivati znatno aktivnija uloga u promeni zdravstvene politike nego što je sada pružaju mnoge zemlje nove članice. Na primer neke, kao Poljska, imaju prihvaćene mere kao što su borba protiv pušenja koje znatno prevazilaze mere u sadašnjoj Evropskoj Uniji.
Moraće se takođe rasmotriti anomalija da zdravstvene službe i zdravstvena politika nisu uključene u ugovaranja o zajednici dok su praktično svi elementi zdravstvenog servisa—od lekova do zdravstvenih profesionalaca—predmet zakona Evropske Unije posebno u kontekstu kompeticije, slobodnmog kretanja ili drugih uslova. Ova situacija se neće rešiti sadašnjim predlozima za novu Evropsku konvenciju; situacija sada izgleda još nestabilnija i nastupajući pregovori će možda imati uticaja na zdravstvenu kompetenciju. Pošto će ključne odluke biti donete u sastavu različitih političkih odluka Evropske Unije, mogu se desiti i neočekivane posledice po zdravstvenu politiku, kao što je ograničenje zapošljavanja zdravstvenih pofesionalaca u pojedinim zemljama za određeni period od ujedinjenja. Neke nove države članice suočavaju se sa opasnošću od naglog gubitka većeg broja najboljih profesionalaca kao i mogućnosšću da veći broj bolesnika zatraži vrlo skupe zdravstvene usluge izvan granica sadašnje zemlje. Treba sačekati i videti kako će se mere zdravstvene politike buduće Zajednice uklopiti u odredbe o slobodi kretanja, jer je odluka vlade Ujedinjenog Kraljevsva već dala neka ograničenja u tom pogledu
Nove proširene granice Evropske Unije dolaze u direktan kontakt sa zemljama čija je tranzicija 1990. tih godina bila znatno traumatičnija od ovih koje se sada pridružuju.. Bugarska i Rumunija će se udružiti u Evropsku Uniju 2007. godine dok druge kao što su Moldavija, Ukrajina i balkanske zemlje u dogledno vreme izgleda ostaju izvan Zajednice. Ove zemllje se suočavaju sa velikim zdravstvenim problemima. Iz sopstvenog intresa i altruizma ostaje obaveza proširene Unije da preduzme mere i podrškom zdravstvu smanji jaz između ovih zemalja čime će popraviti njihov dohodak i nacionalno zdravlje.
Originalni tekst posvećen posledicama proširenja EU na zdravstvo možete preko baze linkova naći na adresi: http//www.bmj.com