Prema nalazima istraživačkog tima Nacionalnog instituta za rak u Betezdi (Merilend), na čelu sa Majklom Lajcmanom izgleda da učestalost ejakulacija (uključujući seksualne odnose, noćne polucije i manolagniju) smanjuju opasnost od pojave kancera prostate. Istraživanje je koristilo podatke prospektivnne studije na zdravstevnim radnicima vođene od 1986 kada je 51 529 prvenstveno belaca u uzrastu od 40 do 75 godina odgovaralo na pitanja u vezi sa poznatim ili suspektnim faktorima rizika za kancer ali i druga hronična stanja. Upitnici su posle toga slati učesnicima svake dve godine. U 1992. godini u upitnik je uključeno i pitanje o učestalosti ejakulacija. Oko 29 000 muškaraca životnog doba od 46 do 81 godina saopštilo je anamnezu o učestalosti ejakulacija.
Učestalost ejakulacija procenjena je tako što su uečsnici navodili prosečan broj ejakulacija mesečno u uzrastu od 20 do 29, 40 do 49 godina i u toku poslednje godine pred ispitivanje. U grupi učesnika istraživanja nađeno je ukupno 1449 novih slučajeva karcinoma prostate, 953 in situ i 147 odmaklih slučajeva. Većina kategorija frekvence ejakulacije nije bila u vezi sa pojavom i stadijumom kancera prostate. Međutim, kategorija sa najvećom frekvencom ejakulacija pokazivala je smanjenje opasnosti od pojave maligniteta prostate.
Multivarijantni relativni rizik za muškarce koji su naveli 21 ili više ejakulacija mesečno u poređenju sa muškarcima koji su imali 4 do 7 ejakulacija u istom periodu bio je 0.89 (95% interval poverenja 0.73 to 1.10) u uzrastu od 20 do 29 godina; 0.68 (0.53 do 0.86) u uzrastu od 40 do 49; 0.49 (0.27 do 0.88) za prethodnu godinu; 0.67 (0.51 do 0.89) za prosečan životni period. Slična povezanost utvrđena je i za karcinom prostate in situ.
Integralni članak je objavljen u časopisu JAMA (Michael Leitzmann et al JAMA. 2004;291: 1578-86).