GODIŠNJI IZVEŠTAJ AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA SRCE (AHA)- nastavak

Narednih 8 od "Top 10" po izboru AHA3. Obučeni dobrovoljci spasavaju živote žrtvama srčanog zastoja. Obučeni dobrovoljci za korišćenje spoljašnjih defibrilatora raspoređenih po velikim tržnim centrima, sportskim halama i sličnim mestima sa velikim prometom ljudi, mogu da udvostruče šanse za preživljavanje žrtava srčanog zastoja saopšteno je na Naučnom sastanku Američkog udruženja za srce 2003. u Orlandu, Fla.
Ocenjuje se da svake godine 400,000 do 460,000 Amerikanaca umire zbog srčanog poremećaja u Urgentnim jedinicama ili pre nego što dospeju do bolnice. Učinjen je pokušaj da se vatrogasci i paramedicinsko osoblje obuče za primenu defibrilatora ali većina od njih ne uspeva da dospe do žrtve u odgovarajućem, krartkom vremenskom periodu. Zbog toga je oko 1000 spoljašnjih defibrilatoira postavljeno u centrima sa velikim prometom ljudi (rekreativni i trgovački centri, komunalni centri, velike stambene zgrade). Obučeno je oko 20 000 dobrovoljaca za uspešno obavljanje kardiopulmonalne reanimacije. U narednih 21.5 meseci dobrovoljci su imali skoro 300 slučajeva intervencije zbog kardiopulmonalnog zastoja. Preživelo je 44 osoba od kojih je 29 imalo defibrilaciju i kardiopulmonalnu reanimaciju dok je samo 15 preživelo ako je primenjena samo kardiopulmonalna reanimacija.
4. Nove mogućnosti u lečenju srčane insuficijencije Oktobra 2003. Administracija za lekove i hranu prihvatila je epleronon, lek iz klase blokatora dejstva aldosterona, za lečenje zastojne srčane insuficijencije posle srčanog udara. Odluka je doneta na osnovu rezultata studije Eplerenone Post-Acute Myocardial Infarction Heart Failure Efficacy and Survival Study (EPHESUS), saopštenih aprila 2003. godine.
Rezultati ispitivanja 6,632 bolesnika pokazali su da su osobe koje su uzimale eplerenon uz ostalu terapiju srčane insuficijencije imale 15% manju smrtnost iz bilo kog uzroka, 17% manju smrtnost zbog bolesti srca i 13% manju potrebu za hospitalizacijom zbog oboljenja srca nego osobe koje su uzimale standardu terapiju i placebo.
Standardna terapija srčane insuficijencije posle srčanog udara obuhvata operaciju srca, ACE inhibitore, aspirin, beta blokere i statine.
5. Samolečenje: Æelije koštane srži bolesnika pomažu u oporavku insuficijentnog srca Æelije koštane srži iz krvi obolelog oporavljaju srce oštećeno u srčanom udaru i predstavljaju novi put u lečenju srčanog mišića stradalog u ataku infarkta miokarda. Ove ćelije, infundovane direktno u krvotok bolesnika podstiču rast novih miocita koji pojačavaju hemodinamski kapacitet srca (saopšteno na sastanku Američkog udruženja za srce, novembar 2003., Orlando, Fla). Nemački autori su ispitivali 40 bolesnika od srčanog udara lečenih angioplastikom i stentom. Dvadeset od njih je primilo infuziju ćelija koštane srži dok je ostalih 20 bilo kontrolna grupa. Æelije koštane srži uvedene su do oštećenog mišića kateterom. Posle tri meseca, bolesnici koji su primili ćelije koštane srži imali su manji obim oštećenja miokarda i bolju ejekcionu frakciju.
Slične rezultate dobilo je još nekoliko grupa autora. Iako se radi o početnim rezultatima, postupak može da revolucioniše lečenje oštećenja miokarda.
6. Stentovi presvučeni lekovitom supstancom su efikasniji u lečenju suženja krvnih sudova srca. Stentovi presvučeni lekom – koje je AHA 2001. označila kao najveći potencijalni napredak u lečenju kardiovaskularne bolesti – počeli su da opravdavaju obećanja prema izveštajima u 2003. godini.
Prema nalazu u prvoj godini Rampamycin-Eluting Stent Evaluated At Rotterdam Cardiology Hospital (RESEARCH) studije pokazali su da je od 958 pacijenata sa prethodno netretiranom koronarnom okluzijom 9.7% onih koji su lečeni stentom obloženim sirolimusom ipak posle toga imali težak kardiovaskularni insult u poređenju sa 14.8 % osoba koje su dobile samo stent. Osim toga, samo3.7 % pacijenata kojima je plasiran eluirani stent imalo je ponovno suženje suda koje je moralo da se leči naknadnom procedurom dok je 10.9 % osoba koje su dobile samo stent moralo da bude ponovo lečeno naknadnom intervencijom zbog suženja.
7. Novomapirani gen može da pomogne u lečenju koje spasava život. Ispitivanjem urođenog stanja koje ozbiljno ugrožava život, nađena je nova lokacija za genetsku mutaciju koja izaziva taj problem. Time se stvaraju nove mogućnosti za tretman familijarne aneurizme i disekcije toraksne aorte (TAAD).
Danas osobe sa ovim oboljenjem nisu uvek svesne opasnosti koja im preti jer se oboljenje razvija veoma sporo i neprimetno sve dok aorta ne dostigne kritični dijametar. Na toj tački, ako dođe do rupture, stopa smrtnosti je izvanredno velika.
Do danas su izolovani mutirani geni koji uzrokuju ovo oboljenje. Nalaze se na dva hromosomska mesta: 5q13-15 (TAAD1) i 11q23.2-q24 (FAA1[familiarna aneurizma aoete]) –ali postoje i porodice kod kojih nisu nađene mutacije na ovim genima.Ispitivanjem tri genereaciju švajcarsko nemačkog porekla, istraživači su našli i treću lokaciju za familijarnu TAAD na 3p24-25. Nazvali su je TAAD2.I
8. Vampirski slepi miš donosi potencijalni lek protiv stvaranja tromba. Iz pljuvačke vampirskog slepog miša izolovana je supstanca koja može da posluži u lečenju trombembolijskih poremećaja.
Salivarni plazminogen aktivator iz Desmodus rotundus ili desmoteplaza, može da se koristi u tri puta većem vremenskom rasponu od do sada korišćenih supstanci bez povećane opasnosti od ponovnog oštećenja. DSPA iz pljuvačke vampirskog slepog miša nalazi i razara fibrin saopštili su istraživači sa Monash University iz Australije.
Do sada jedini registrovani preparat iz ove grupe bio je tkivni plazminogen aktivator, (rt-PA) dat intravenski. Međutim, rt-PA mora da se primeni njaduže tri sata od inicijalnog udara i, kako je pokazano na studijama sa životinjama, izgleda da oštećuje ćelije mozga. <
U 2004. godini očekuju se nove studije sa DSPA na ljudima.
9. HDL holesterol može da pomogne u lečenju blokiranih arterija Kao vrlo važna vest u 2003. godini saopšten je rezultat sa Cleveland Clinic gde je samo posle nekoliko nedelja infuzija sintetizovanog HDL došlo do značajnog smanjenja suženja lumena arterija.
U studiji je 57 bolesnika sa koronarnim sindromom, definisano kao nestabilna angina, non-ST-ili ST elevation infarkt miokarda, randomizovano usmereno na lečenje sintetizovanim HDL (apolipoprotein Milano AI/phospholipid complexes (ETC-216) ili u kontrolnu grupu. Preparat su dobijali intravenski jednom nedeljno. Ukupno je 47 bolesnika završilo studiju, 11 u placebo i 21 sa malom i 15 i sa velikom dozom ETC 216.
Sintetizovana supstanca imitira prirodni proizvod nađen u krvi male grupe stanovnika iz Severne Italije za koju je utvrđeno da ima iazvanredno malu učestalost arterijske okluzivne bolesti. Intravaskularnim ultrazvukom posle šest nedelja terapije nađeno je smanjenje volumena intravaskularnog agregata za prosečno 1.06 % u osoba koje su primale sintetizovani HDL ( ETC-216). U kontrolnoj grupi aglomerat se povećao za prosečno 0.14% . Rezultati su saopšteni novembra 2003. i zahtevaju dalja istraživanja.
10. Kako koristiti nove testove krvi da bi se procenio rizik od srčanog udara. Prvi put je grupa stručnjaka iz Američkog udruženja za srce (AHA) i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučila merenje C-reaktivnog proteina, ili CRP, markera inflamacije kao postupka za procenu opasnosti od koronarne srčane bolesti
Novi test, nazvan visoko senzitivni C-reactive protein (hs-CRP) test – nije u istoj kategoriji testova kao što su određivanje holesterola ili praćenje krvnog pritiska. Smatra se da je koristan ako lekar ima teškoća u oceni potrebe za lečenjem bolesnika sa umerenim rizikom za koronarnu srčanu bolest