U 10 najvećih napredaka u oblasti bolesti srca i moždanog udara u 2003. godini ubrajaju se novi lekovi za lečenje srčane insuficijencije, novi vodič za lečenje krvnog pritiska i uspeh programa za defibrilaciju.
Ostali uspesu predstavljeni su novim preparatima za sprečavanje trombembolijskih komplikacija, efikasni preparati za razlaganje koaguluma i novi pristup uklanjanju plakova iz arterija.
Od 1996. godine, “Top 10” lista AHA podvlači najveće pomake u oblasti istraživanja oboljenja srca i moždanog udara. Prva dva od “Top 10 u 2003.” su:
1. Novi vodič za lečenje krvnog pritiska stvorio je nove klasifikacije rizika. Sedmi izveštaj zajedničkog Nacionalnog komiteta za prevenciju, otkrivanje, ocenu i lečenje visokog krvnog pritiska (JNC VII) uveo je “prehipertenziju” kao novu grupu koja obuhvata sistolni krvni pritisak između 120-39 mm Hg i 80-89 mm Hg dijastolni.
Promene načina života kao što su ishrana, svakodnevna fizička aktivnost i prekid pušenja mogu da pomognu u sprečavanju razvoja manifestne hipertenzije u osoba sa prehipertenzijom. Time se smanjuje opasnost od kasnijeg razvoja bolesti srca, moždanog udara i oboljenja bubrega.
Vodič za krvni pritisak ima stanovište da je u osoba iznad 50 godina sistolni krvni pritisak iznad 140 mm Hg veći faktor rizika nego povišen dijastolni pritisak. Zbog toga osobe sa sistolnim pritiskom iznad 140 mm Hg treba lečiti bez obzira na dijastolnu tenziju.
Vodič preporučuje i upotrebu dva i više lekova da bi se krvni pritiak dobro kontrolisao(< 140/90 mm Hg odnosno < 130/80 mm Hg za osobe sa dijabetesom ili hroničnim oboljenjem bubrega).
Ocenjuje se da oko 1 milijarda ljudi u svetu ima povišen krvni pritisak.
2. Novi inhibitori trombina posle 50 godina. Prošle godine uveden je novi oralni preparat za sprečavanje koagulacije, jednostavniji za korišćenje i prva stvarna alternativa za varfarin posle 50 godina.
U studiji Stroke Prevention Using the Oral Direct Thrombin Inhibitor Ximelagatran In Patients with Nonvalvular Atrial Fibrillation (SPORTIF V) poređen je varfarin sa direktnim oralnim inhibitorom trombina ksimelagatranom. Bolesnici sa atrijalnom fibrilacijom (AF) i bar jednim faktorom rizika za moždani udar (3,922 individua) primalo je ili fiksne doze ksimelagatrana ili varfarin u dozama koje su se prilagođavale. Primarni ishodi su bili bilo koji moždani udar (ishemijski ili hemoragijski) ili bilo koja sistemska embolijska komplikacija. U grupi sa varfarinom ovih događaja je bilo 1.2% godišnje i 1.6 % godišnje za grupu koja je primala ksimelagatran (nema statistički značajne razlike). Kada je procenjivana smrtnost iz bilo kog uzroka, razlika je čak i manja, na nivou 0.10 procenata godišnje. Stopa primetnog ili fatalnog moždanog udara, hemoragijskog udara ili primetnog krvavljenja nije se značajno razlikovala između grupa ali je kombinovano, veliko i malo krvavljenje, bilo manje u grupi sa ksimelagatranom. (47 %/ godišnje prema 37 % godišnje). U ovoj velikoj dvostruko slepoj studiji koja je obuhvatila bolesnike sa viokim stepenom rizika za trombembolijske komplikacije i AF, ksimelagatran se pokazao bar jednako efikasnim kao varfarin u prevenciji moždanog udara i istemskih embolijksih događaja. On je takođe imao manje krvavljenja, kako potvrđuju rezultati SPORTIF III studije.
Ksimelagatran je razvijen kao alternativa varfarinu sa ciljem da se izbegnu česte kontrole, doterivanje doze i opasnosti od krvavljenja. Do sada je pokazano da ovaj preparat može da se daje u fiksnoj dozi, nije potrebno često kontrolisanje i nema interakcije sa hranom i drugim lekovima.