Novi prognozni marker u kardiologiji

Poslednjih godina u kliničkoj praksi našli su značajnu primenu markeri kao što su C reaktivni protein (CRP) ili homocistein koji ukazuju na prisustvo koronarne arterijske bolesti ili na ishod koronarnog insulta. U dve nove studije ocenjivana su dva nova markera sa impresivnim rezultatima. Mijeloperoksidaza (MP), marker aktivisanih leukocita, je leukocitni enzim koji se akumuliše u rupturiranom plaku. Kada se proceni prema ostalim faktorima rizika, povišen nivo MP ima značajnu prediktivnu vrednost u predviđanju ishoda koronarnog insulta ( infarkt miokarda, revaskula
rizacija ili smrtni ishod) u narednih mesec dana do 6 meseci. Nivo MP je bolji prediktor od CRP ili troponina T i bolji je prediktor akutnih posledica infarkta u bolesnika sa trajno negativnim troponin T testom. Potpuni tekst članka možete dobiti na adresi http://www.nejm.org u refernci: Brennan M-L et al. Prognostic value of myeloperoxidase in patients with chest pain. N Engl J Med 2003 Oct 23; 349:1595-604. Drugi moćni marker, glutation peroksidazu 1 (GP1) ispitivao je Blankemarkernberg S sa saradnicima (Blankenberg S et al. Glutathione peroxidase 1 activity and cardiovascular events in patients with coronary artery disease. N Engl J Med 2003 Oct 23; 349:1605-13. ) GP1 je snažan antioksidant koji se nalazi u arterioskle
roznom plaku. Viši nivo GP1 udružen je sa nižom stopom kardiovaskularnih poremećaja čak i kada se verovatnoća usaglasi sa ostalim faktorima rizika. Markeri u krvi koji su udruženi sa poznim ishodom su visok nivo interleukina 6, povišen homocistein i nizak GP1. Iako CRP ima visok prediktivni potencijal kao samostalni faktor, veća je prediktivna vrednost navedenih udruženih faktora u oceni mogućeg ishoda koronarnog insulta. Oba članka pokazuju koliko je dinamičan prostor istraživanja dijagnostičkih markera koronarnog rizika. Neophodno je da se njihova vrednost proceni i u direktnoj komparaciji sa vizualizacionim postupcima.