Terapija radioaktivnim jodom

Zavisno od nalaza u vreme operacije nekada je potrebno da se posle operacije primeni radioaktivni jod. Jod se daje ili u kapsulama ili u vidu tečnosti obično 6 nedelja posle operacije. Da bi ostatak žlezdanog tkiva prihvatio jod TSH mora da bude iznad 50 mJ/L zbog čega je potrebno da bolesnik ne uzima nadoknadu tiroidnim hormonima. Bolesnici moraju da budu obavešteni o neželjenim posledicama hipoti-roidizma koji će zbog toga da nastane: otok lica i tela, bolovi u mišićima, zamor i sl. Terapija radioaktivnim jodom je jednostavna i ne zahteva drugu pripremu osim navedene. Podrazumeva se da bolesnik nije uzimao kontrastna sredstva sa jodom i druga sredstva koja sadrže jod. Postupak može da se ponavlja ako se naknadno otkriju dodatni ostaci tiroidnog tkiva. Kada se radioaktivni jod primenu u adekvatnoj dozi, iskustvo od više od 50 godina pokazuje da je postupak siguran, bezbedan i da nema ozbiljnih neželjenih efekata.

Nije u svim slučajevima operisanog tiroidnog kancera neophodno da se primenjuje radiojod. U odluci pomaže nalaz scintiskena posle operacije (kada je TSH dovoljno visok da obezbedi vezivanje radionuklida) i vrednosti tiroglobulina u krvi. Radioaktivni jod kao dopunu terapije ima smisla davati samo kod diferentovanog tiroidnog karcinoma jer on može da vezuje radiojod. Bolesnici operisani zbog medulskog karcinoma neće biti tretirani radiojodom jer medulski karcinom nema sposobnost vezivanja joda. Medulski karcinom se dakle leči potpunim uklanjanjem štitaste žlezde i okolnih limfnih čvorova. Ono što bolesnik treba da zna je da je primena radioaktivnog joda potpuno bezbedna, izuzetno je korisna dopunska mera lečenja i ako je potrebno, uvek primeniti radiojod.