DRAGI POSETIOCI, U TOKU JE IZRADA NOVE INTERNET STRANICE, PA VAS MOLIMO ZA RAZUMEVANJE UKOLIKO NAIĐETE NA NEAŽURNE ILI NETAČNE INFORMACIJE. ZA SVA PITANJA STOJIMO VAM NA RASPOLAGANJU PUTEM TELEFONA 031597597 ili i-mejl adrese: office@cigota.rs
Srpski
English
Русский
Srpski
SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE DIFERENTOVANIH MALIGNIH TUMORA ŠTITASTE ŽLEZDE – ŠTA SMO POSTIGLI U TOKU POSLEDNJE DVE DECENIJE
32-44
Srpski
adiklic@gmail.comCentar za endokrinu hirurgiju Instituta za endokrinologiju KCS Beograd
Živaljević V, Paunović I, Diklić A, Krgović K, Živić R, Kažić M, Kalezić N, Božić V, Tatić S, Havelka M., Klasifikacija, stepenovanje, prognostički faktori i faktori rizika kod karcinoma štitaste žlezde, Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 57–60.
Krgović K, Paunović I, Diklić A, Živaljević V, Tatić S, Havelka M, Todorović-Kažić M, Kalezić N, Božić V: Papilarni karcinom štitaste žlezde. Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 79-84.
Krgović K, Paunović I, Diklić A, Živaljević V, Tatić S, Havelka M, Todorović-Kažić M, Kalezić N, Božić V, Folikularni karcinom štitaste žlezde, Acta Chir Iugosl. 2003; 3(Vol L): 107–111.
Paunovic I, Krgovic K, Tatic S, Diklic A, Zivaljevic V, Kalezic N, Havelka M., Surgery for thyroid Hurthle cell tumours – a single institution experience, Eur J Surg Oncol. 2006 May;32(4):458–61.
Baloch ZW, LiVolsi VA., Fine-needle aspiration of the thyroid: today and tomorrow, Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2008 Dec;22(6):929–39.
Uprkos činjenici da su nodozne promene u štitastoj žlezdi vrlo česte, maligni tumori štitaste žlezde su vrlo retki. Najčešći su diferentovani karcinomi koji obično imaju povoljnu prognozu zbog tačne dijagnoze, adekvatne operacije praćene dopunskom terapijom radiojodom i rutinskom primenom supresivne terapije L-tiroksinom. Zahvaljujući uspešnom lečenju ovih tumora, danas su sve ređi vrlo agresivni anaplastični tumori koji iz njih nastaju.
MOGUĆNOSTI CITOLOGIJE U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI TIROIDNOG NODUSA
19-24
Srpski
static@med.bg.ac.rsInstitut za patologiju, Medicinski fakultet, Beograd
Janković R., Hirurgija tiroidne i paratiroidnih žlezda, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001
Hegedus L., Clinical practice. The thyroid nodule, N Engl J Med 2004; 351: 1764–71
Oertel Y., Fine-needle aspiration of the thyroid: a pathologist’s perspective, J Clin Pathol 2008; 61 (7): 785–6
Menendez Torre, E. Pineda Arribas J, Martinez de Esteban JP, Lopez Carballo MT, de Miguel C, Salvador P., Value of repeated fine needle aspiration cytology in patients with nodular goiter, Acta Cytol. 2007; 51(6): 850–2
Yokozawa T, Fuketta S, Kuma K, et al., Thyroid cancer detected by ultrasound-guided fine-needle aspiration biopsy, World J. Surg. 1996; 20(7): 848–53.
Aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAB) ima značajnu ulogu u evaluaciji tiroidnog nodusa i selekciji bolesnika za hirurško lečenje, ali je treba razmatrati uporedo sa kliničkim, ultrazvučnim, radionuklidnim i radiografskim nalazom. Citološki nalazi se mogu klasifikovati kao: nereprezentativni, suspektni, benigni i maligni ili u 8 dijagnostičkih kategorija: benigni koloidni nodus, cistične lezije, tiroiditisi, celularna mikrofolikularna lezija, Hurthle-cell lezija, primarni maligni tumor, druge lezije i nedijagnostička kategorija.
AUTOIMUNSKA TIREOIDNA BOLEST I POLIGLANDULARNE AUTOIMUNSKE BOLESTI
9-18
Srpski
drdjilas@eunet.rsKlinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Vojvodine
Kahaly GJ., Polyglandular autoimmune syndromes, Eur J Endocrinol 2009;161(1):11–20
Owen CJ, Cheetham TD., Diagnosis and management of polyendocrinopathy syndromes, Endocrinol Metab Clin North Am. 2009;38(2):419–36
Eisenbarth GS, Gottlieb PA., Autoimune polyendocrine syndromes, N Engl J Med 2004;350(20):2068–79
LeBoeuf N, Garg A, Worobec S., The autoimmune polyendocrinopathy-candidiasis-ectodermal dystrophy syndrome, Pediatr Dermatol. 2007;24(5):529–33
Shikama N, Nusspaumer G, Holländer GA., Clearing the AIRE: on the pathophysiological basis of the autoimmune poyendocrinopathy syndrome type 1, Endocrinol Metab Clin North Am 2009;38(2): 273–88
Autoimuni poliglandularni sindrom (PGA) podrazumeva disfunkciju dve ili više endokrinih žlezda, u čijoj osnovi je autoimuni mehanizam. Mnogi autori, pored dva osnovna PGA sindroma, izdvajaju treći koji podrazumeva autoimunu tireoidnu bolest (ATD) udruženu sa drugim autoimunim bolestima. PGA tip 1 se javlja ređe, sa početkom u ranom detinjstvu i ključna je mutacija autoimunog regulator-gena. Tri glavne komponente karakterišu ovaj sindrom: mukokutana kandidijaza, hipoparatireoidizam i autoimuna adrenalna insuficijencija.
KONTAKTIRAJTE NAS