<B>RADIOJOD JE EFIKASNIJI OD TIROKSINA U SMANJENJU NODOZNE STRUME.</B>

Tiroksin se često primenjuje u cilju smanjenja sporadične (pojedinačne) čvoraste strume, iako je samo malo uspešniji nego placebo. Suprotno, radioaktivni jod sa sigurnošću smanjuje veličinu polinodozne i nodozne strume, kako je pokazano u nekontrolisanim studijama. Wesche MFT i saradnici su saopštili rezultate kontrolisane studije u relativno homogenoj grupi pacijenata sa netoksičnom nodularnom strumom koji žive u području sa dobrim snabdevanjem jodom.Grupa od 66 pacijenta je slučajno usmereno da uzimaju ili tiroksin ili im je aplikovana terapijska doza radioaktivnog joda; praćeni su u pravilnim intervalima naredne dve godine. U svakoj grupi je bila 31 žena, oko polovina od njih u menopauzi, i 2 muškarca, ukupno po 33 učesnika u svakoj grupi. Pacijenti nisu imali kardijalne niti druge simptome zbog kojih bi bili isključeni iz studije i svi su imali neki oblik kompresivnih smetnji. Dijagnoza je postavljena pregledom, nalazom više čvorova (nodusa) ultrazvukom u štitastoj žlezdi (uz punkciju jednog ili više nodusa ako je bilo potrebno) dok je scintigrafija tehnecijumom (Tc-99m) pokazala nehomogeno vezivanje u svakog pacijenta. Prosečna zapremina strume bila je 60 mL (od 17 do 198) i 57 mL (od 18 do 260) u grupi na L tiroksinu odnosno u osoba koje su primile radiojod. Vrednosti ukupnih tiroidnih hormona bile su normalne; srednja koncentracija tirotropina (TSH) bila je 0.6 mU/L (I-131 ) i 0.8 mU/L (T4 grupa) (normalne vrednosti 0.4 do 4.0), ali je 10 bolesnika u grupi tretiranoj I-131 i 7 pacijenata u grupi koja je primala tiroksin imalo niske koncentracije TSH.
Grupa raspodeljena da primi terapijsku dozu radiojoda lečena je dozom od 4.44 MBq (120 uCi) / po mL tiroidnog tkiva i date doze su se kretale od 444 do 3330 MBq (12 to 90 mCi); T4 je primenjivan u osoba koje su imale porast TSH tokom perioda praćenja. U grupi lečenoj tiroksinom početna doza bila je 2.5 mcg/kg/dan, i doza je potom podešena da bi se TSH održavao 0.01 i 0.1 mU/L ili koncentracija T4 u gornjim granicama normalnog raspona. Primarni ishodi studije bili su zapremina strume na kraju jedne i dve godine praćenja; sekundarni cilj bilo je stanje koštane gustine lumbalne kičme i kuka na kraju prve i druge godine.
Prema dobijenim rezultatima, 29 pacijenata iz grupe lečene radiojodom koji su završili studiju, smanjilo je zapreminu štitaste žlezde na 36 mL (od 4 do 130) posle prve i na 30 mL (od 6 do 165) posle druge godine od primene radionuklida; prosečno smanjenje zapremine bilo je 38 i 44 procenata. Za razliku od ove grupe, pacijenti tretirani levotiroksinom, 28 koji su završili studiju, imali su prosečnu zapreminu žlezde od 54 mL (18 do 243) posle 1. godine i 60 mL (od 20 do 287) posle druge godine; prosečno smanjenje bilo je 7 i 1 procenat. Koncentracija TSH u tretiranih radiojodm porasla je oko tri puta; u grupi lečenoj tiroksinom prosečna koncentracija TSH bila je 0.02 mU/L posle 1. i 2. godine i neki pacijenti su imali simptome tirotoksikoze. Koštana gustina nije bila promenjena ni u jednoj od tretiranih grupa. Uzeti zajedno, ovi rezultati pokazuju da je radiojod efikasniji u smanjenju veličine strume i uklanjanju kompresivnih simptoma u osoba sa nodoznom strumom.

Rad sa komentarima vodećih autora u svetu možete naći preko baze linkova (Thyroid Home Page) u referenci:
Wesche MFT, Tiel-v Buul MMC, Lips P, Smits NJ, Wiersinga WM. A randomized trial comparing levothyroxine with radioactive iodine in the treatment of sporadic goiter. J Clin Endocrinol Metab 2001;86:998-1005.