Većina tiroidnih bolesti koja se viđa u odraslih može da se nađe i u dece. Iako postoje neke razlike u postupku principi su u osnovi isti kao i za odraslu populaciju.
Uobičajeni testovi za dijagnozu tiroidnih poremećaja u dece
Uobičajeno se koristi venska krv za određivanje tiroksina da bi procenila tiroidna funkcija. U dece koja su već na terapiji, testovima se proverava da li je data doza lekova dovoljna. Ako postoji hipotiroidizam treba uraditi rendgenski snimak šake i zgloba ručja sa delom podlaktice ( u novorođenčeta koleno) da bi se procenio koštani rast.
Štitasta žlezda se i u dece pregleda posmatranjem, pipanjem i slušanjem. Roditelji mogu da primete otok u prednjoj loži vrata ili da opipaju tvrdinu na mestu gde se nalazi štitasta žlezda. Tada treba uraditi ultrazvučni pregled koji je moguć i kod sasvim malog deteta, bez obzira na nesaradnju malog pacijenta. Radionuklidna snimanja su u dece sasvim bezbedna ali ih ipak, uostalom kao i kod odraslih, sprovodimo samo ako su zaista neophodna. Punkcija tankom iglom se obavlja i u dece, čak i sasvim male, jer je tiroidni tumor ipak najčešći endokrini tumor i u dečjem dobu. Mala deca mogu da se pre intervencije sediraju dok se u veće intervencija obavlja bez posebne pripreme.