Iako se radi o biološki malignoj neoplazmi, papilarni karcinom ima indolentan i spor tok naročito u mlađih osoba. Zbog toga postoji dosta nesporazuma kada se radi o preporučenoj terapiji. Mnogi hirurzi smatraju da mali karcinom, do 1.5 cm u prečniku, ograničen na jedan režanj terba lečiti uklanjanjem samo zahvaćenog režnja i dela spojne pregrade. Problem predstavlja osobenost ovog karcinoma da se javlja odjednom na više mesta u štitastoj žlezdi. Zbog toga štedljiv neagresivni pristup može da zadrži neprimećeni karcinom u ostavljenom delu žlezde. Drugi hirurzi smatraju da je opreznije ukloniti žlezdu u celini jer je opasnost od povrede povratnog grkljanskog živca veoma mala. Bolesnici kojima je žlezda u celini uklonjena lakše se prate merenjem tiroglobulina kao markera i uspešno se tretiraju dodatnom ablativnom dozom radiojoda. Ovako tretirani bolesnici, radikalno operisani i naknadno zračeni radiojodom, imaju veoma malu stopu recidiva (oko 2%). Stopa izlečenja je veća a mortalitet znatno manji ako je primenjen kompleksni potupak (radikalna operacija i radiojod) i u bolesnika čiji je tumor bio veći od 1.5 cm.
Upotreba radioaktivnog joda posle operacije papilarnog karcinoma
Tiroidne ćelije imaju jedinstvenu sposobnost da preuzimaju i koncentrišu jod. Ima nekoliko tipova izotopa joda od kojih su samo neki toksični za folikulske tiroidne ćelije. Ćelije papilarnog karcinoma imaju sposobnost da vezuju i koncentrišu jod i tako preuzimaju i toksični izotop 131J. Ovaj izotop ima emisiju malog dometa koja razara ćelije na vrlo malom rastojanju. Radiojod ne mora da se primenjuje u svih operisnih osoba. Najčešće se daje starijim osobama čiji je tumor bio preko 1.5 cm i ako su nađene promene u okolnim limfnim čvorovima. Posle oepracije bolesniku se ne daje levotiroksin već se ostavi šest nedelja bez leka kako bi postao hipotiroidan sa viskim nivoo TSH. Prvo se uradi scintigrafija da bi se videli eventualni ostaci tiroidnog tkiva a zatim se aplikuje ablativna doza radiojoda. Doza se može ponoviti posle šest meseci i ponavljanje je dozvoljeno više puta u istom intervalu.
Supresijska terapija tiroksinom
Bolesnik kome je uklonjeno celokupno tiroidno tkivo mora da uzima levotiroksin. Mnogi autori preporučuju da se levotiroksin ne daje samo u dozi potrebnoj za normalnu funkciju organizma (1.7 mikrograma na kilogram telesne mase) nego daju nešto veću dozu kako bi TSH ostao ispod 0.5 mJ/L. Razlog je da se spreči uticaj TSH kao stimulatora rasta jer ćelije papilarnog karcinoma reaguju na stimulaciju tirotropinom. Mnogi smatraju da je ovaj oprez nepotreban i da može doći do neželjenog efekta na kosti (poviušen tiroksin izaziva osteoporozu). Ipak, izgleda da ima opravdanja za veću dozu tiroksina jer su rezultati pokazali da je smrtnost manja u osoba koje su primale supresiju levotiroksinom
Praćenje
Pored uobičajenog pregleda, bolesnike lečene od papilarnog karcinoma treba jednom godišnje uputiti na rendgenski pregled grudnog koša. Tiroglobulin se meri dva puta godišnje ali samo u bolesnika kojima je u potpunosti odstranjeno tiroidno tkivo. Porast tiroglobulina ukazuje na recidiv tumora. Nalaz tiroglobulina iznad 10 ng /ml može da znači recidiv tumora čak i ako je scintigrafija negativna.