Scintigrafija tiroidnih nodusa

Važan test u ispitivanju tiroidnih nodusa je scintigrafija radionuklidom. Ovim postupkom se otkriva funkcijska priroda čvora ali i okolnog tiroidnog tkiva.
Šta je hladan čvor? Tiroidne ćelije su sposobne da koncentrišu jod da bi stvarale svoje hormonske proizvode. Kada se upotrebi radioaktivni izotop joda, moguće je pogodnim instrumentom, gama kamerom, zabeležiti emisiju koju daje izotop koncentrisan u žlezdi. Normalno se dobija slika žlezde u njenom karakterističnom obliku leptira. Ako deo žlezde iz nekog razloga vezuje intenzivnije ili slabije radiojod, ova promena u vezivanju će se zabeležiti kao intenzivnije ili slabije nakupljanje od okolnog tkiva. Deo tkiva žlezde koji slabije vezuje radiojod ili ga uopšte ne vezuje naziva se “hladan” čvor. Najčešći razlog za pojavu hladnog čvora je cista u žlezdi- šupljina ispunjena tečnošću u kojoj se jod ne koncentriše. Često je i Hašimoto tiroiditis uzrok neravnomernom vezivanju radiojoda. Ipak, najveći značaj i najveću pažnju privlače tkivni nodusi, grupe ćelija koje su izgubile sposobnost da akumulišu jod i na scintigramu se prikazuju kao afunkcijski (nefunkcijski), hladan čvor. Ovakav čvor uvek treba ispitati sa najvećom mogućom preciznošću jer u njemu može da se krije i tiroidni kancer. čvor koji se pipa u pregledu ali vezuje kao i okolno normalno tkivo naziva se “topli” čvor. “Vrući” čvor je izraz kojim se opisuju čvorovi koji u celosti preuzimaju dati radionuklid dok je ostalo tkivo neaktivno pošto hiperfunkcijski čvor stvara višak hormona koji suprimuju (koči) sekreciju TSH. Funkcijski čvorovi su ređe maligni ali funkcijska sposobnost NE isključuje malignitet.

Oko 85% tiroidnih čvorova su hladni, oko 10% su topli a oko 5% vrući. Isto tako, oko 85% hladnih čvorova su benigne, dobroćudne prirode, oko 90% toplič hodusa su bezazleni i oko 95% vrućih čvorova nemaju maligni karakter. Iako tiroidni scintisken pomaže u proceni opasnosti od maligne prirode, potrebno je sprovesti i druge, pouzdanije postupke, na prvom mestu aspiraciju tankom iglom.
Kombinacija scintigrafije, ultrazvuka i aspiracije sa dovoljno pouzdanja može da oceni prirodu nodusa kako bi se izbegla s jedne strane opasnost a sa druge nepotrebna hirurška intervencija. Ultrazvuk odlično razlikuje ciste od tkivnih čvorova tako da je nalaz ciste na ultrazvuku dobro objašnjenje zašto je prikazani nodus hladan. Pošto je oko 15% cističnih nodusa maligne prirode ultrazvučni nalaz cistične promene ne isključuje malignitet.

Nivo tiroidnih hormona u cirkulaciji u nodoznoj tiroidnoj bolesti je obično normalan. Ipak, u oko 5% bolesnika hiperfunkcijski nodus izaziva hipertiroidizam (opisan u delu o hipertiroidizmu). Tiroglobulin je dobar marker za praćenje lečenja tiroidnog kancera dok je u dijagnostici nespecifičan. Ipak, ako se utvrdi čvrst tkivni nodus koji ne vezuje radionuklid uz povišen tiroglobulin ima dosta osnova da se bolesnik uputi hirurgu čak i ako je rezultat aspiracije dobroćudan. Tiroglobulinska antitela su nespecifična i potpuno nezanimljiva sa aspekta ocene biološke prirode nodusa.