Subakutni tiroiditis

Subakutni tiroiditis je ređi od Hašimoto tiroiditisa. Prvi put je opisan 1904. godine i nekada se naziva prema autoru koji ga je prvi opisao de Quervin- ov tiroiditis. Radi se o prolaznom obliku zapaljenja tiroidne žlezde verovatno izazvanog virusima. Većina bolesnika pre pojave tiroiditisa ima respiratornu infekciju. Sam subakutni tiroiditis se u početku odlikuje znacima sistemske viremije- opšta slabost, bolovi u mišićima, preznojavanje. Bolest se uobičajeno javlja u sezoni virusnih infekcija, u rano proleće i u jesen. U nekim epidemijama virusnih bolesti viđena je naknadna pojava većeg broja bolesnika sa subakutnim tiroiditisom.

Subakutni tiroiditis je čest uzrok prolaznom hiper-tiroidizmu koji ne treba lečiti. Radi se o oštećenju tiroidnih folikula zbog čega se njihov sadržaj izručuje u cirkulaciju. Fenomen je prolazan, traje nekoliko dana do nekoliko nedelja i u tom periodu je korisna primena lekova iz grupe beta blokatora.

Klinička slika i tok
Osnovna promena u subakutnom tiroiditisu je pojava vrlo bolne strume. Struma je obično lokalizovana u ograničenom delu žlezde, traje različit period i zatim se povlači da bi se pojavila na drugom mestu u tkivu žlezde. Zbog toga se ovaj tiroiditis nekada naziva “šetajući” ili “lutajući” tiroiditis. Bol je veoma jak, otežava gutanje i pokrete glave, zrači u vilične uglove, uši i vrat. Bolesnik može da ima povišenu temperaturu, nekada i preko 39 C, uz simptome febrilnog, grozničavog stanja. Žali se na iscrpenost, zamor, bolove u mišićima. Uz to postoje i znaci hipertiroidizma koji su veoma slični febrilnim znacima. Bolest ima osobinu da fluktuira, menja intenzitet. Posle febrilne epizode dolazi do smirivanja simptoma i znakova, bolesnik se oseća dobro da bi ponovo došlo do pojave bolne strume, temperature i febrilnog sindroma. Može da traje nekoliko meseci do godinu dana ali se obično završava za 3- 6 meseci.

Laboratorijske promene
Osnovna laboratorijska promena u subakutnom tiroiditisu je ubrzana sedimentacija eritrocita. Sedimentacija je uvek izna 50 mm u prvom satu a ako su promene istovremeno u oba režnja štitaste žlezde, po pravilu je iznad 100 mm. U oko polovine obolelih mogu se dobiti povišene vrednosti tiroidnih hormona ali one obično nisu značajno visoke. Fiksacija radiojoda je karakteristično smanjena. Subakutni tiroiditis je dobar primer prolaznog hipertiroidizma sa sniženom fiksacijom radiojoda. Fiksacija je tako niska, ispod 3% za tri sata i ispod 10% za 24 sata da nije moguće uraditi scintisken. Nema leukocitoze što pomaže u razlikovanju od bakterijskog akutnog zapaljenja žlezde. Karakterističan trijas pomaže da se subakutni tiroiditis lako dijagnostikuje- bolna struma sa febrilnim sindromom, ubrzana sedimentacija eritrocita i niska fiksacija radiojoda. Sa ovim nalazima nema nikakve dileme da se radi o ovom veoma neprijatnom ali prolaznom oboljenju.

Lečenje
Lečenje blagih oblika bolesti se sastoji od nespecifičnih mera za febrilna stanja- odmor, dosta tečnosti i analgetika iz grupe salicilata. Ako su simptomi izraženi i bol veoma uznemirava bolesnike, propisuju se iako nerado lekovi iz grupe kortikosteroida. Kortikosteroidi će ublažiti simptome ali su neželjeni efekti njihove primene takvi da se svaki lekar vrlo teško i posle najiscrpnije provere odlučuje da ih propiše za ovo stanje koje će proći i samo od sebe ali uz neprijatne smetnje. Hipertiroidizam u ovoj bolesti je prolazan i ne zahteva specifično lečenje; dovoljno je da se privremeno primene lekovi iz grupe beta blokatora.