Talidomid: druga šansa?

Malo je, ako ih uopšte ima, lekova koji su imali sudbinu kao talidomid. Slučajno otkriven 1954. talidomid je izazvao kongenitalne poremećaje u hiljada dece i predstavlja jednu od najpoučnijih priča u istoriji medicine. Ali, izgleda da je došlo vreme njegovog povratka. Može li on da bude “novi čudesni lek”, kako se nadaju mnogi istraživači?
U naučno- dokumentarnoj seriji BBC Horizon gostovao je i dr Chase Peterson. Dr Peterson, kako je objasnio, je čovek koji je trebalo da bude mrtav: bolovao je od maligne bolesti ćelija koštane srži, multiplog mijeloma, koji se obično završava smrtno 2 do 5 godina od kako se otkrije. Posle uobičajenog lečenja (hemoterapija i transplantacija koštane sržie) koje nije dalo povoljan efekat, dr Peterson je pokušao sa eksperimetnim lekom. Posle dve nedelje od početka primene talidomida broj malignih ćelija se smanjuje i za šest nedelja testovi u krvi se normalizuju.
Nisu svi tako srećni zbog ponovne pojave talidomida. Mnoga deca rođena su sa skraćenim ekstremitetima zbog toga što su njihove majke koristile talidomid u trudnoći da bi suzbile jutarnju muku. Nije bio dovoljno poznat mehanizam delovanja leka ali se smatrao bezbednim—čak i kod većih doza. Hiljade dece je rođeno sa skraćenim rukama pošto je talidomid uveden u redovnu medicinsku upotrebu. Samo polovina ove dece preživela je prve mesece posle rođenja.
Tek 1961. godine, pet godina od rođenja prvog defektnog deteta, jedan akušer je pomislio da postoji veza između tog, navodno bezazlenog leka u odraslih i malformacija u dece koje se viđaju ako se lek uzima u prva dva meseca trudnoće. Licenca za talidomid je povučena nekoliko meseci kasnije.
Ipak, posle tri godine, talidomid se vraća. Jedan lekar u Jerusalimu dao je leproznom bolesniku nekoliko tableta talidomida koje su preostale u zalihama. Nadao se da će umirujući efekat leka pomoći da se bolesnik malo smiri. Skoro čudesno, duboki zapaljenski kožni čvorovi izazvani leprom nestali su u toku noći. Nova era pojavila se pred napuštenim lekom. Ali, kako talidomid deluje? U to vreme postavljena je teorija da on modifikuje imunski sistem leproznog bolesnika. Ali, ako on tako deluje u lepri, može li se isti efekat postići i u drugim bolestima u kojima učestvuju imunski mehanizmi?
Sarah Craven boluje od Behçet ove bolesti. Karakteristični ožiljci oko usta i genitalija sprečavaju čak i uzimanje hrane i sedenje. Posle uvođenja talidomida njen život se promenio—toliko da je ostala gravidna i tada je morala da prekine upotrebu leka.
Dr Judah Falkman, koji je prvi primenio talidomid u lečenju multiplog mijeloma, smatra da talidomid sprečava angiogenezu indukovanu tumorom.On ne dovodi do izlečenja već do bolje kontrole bolesti.
Za razliku od mnigih antikancerskih lekova talidomid ima višestruko dejstvo na kancer. Kao što utiče na angiogenezu on možda neposredno utiče na kancerske ćelije i aktiviše imunski sistem protiv bolesti.
Ali, u drugim krajevima sveta katastrofa se ponovila. Između 1970. tih i 1980. godina rođene su nove generacije beba sa posledicama upotrebe talidomida—ovog puta u Brazilu gde lepra predstavlja poroblem za mnoge stanovnike i gde je upotreba talidomida rasprostranjena. Neke žene nisu razumele upozorenje o opasnosti zbog upotrebe leka jer je napisano- na engleskom jeziku.
Talidomid je korenito izmenio naše razmišljanje o lekovima i njihovom uticaju na fetus. Sada je revolucionisao i naše shvatanje o dejstvu antikancerskih lekova. Kancer se može uvesti u takvo stanje da može da se kontroliše iako ne može da se izleči.