Tirostimulišuća antitela

Bazedovljeva bolest je autoimunska bolest. Patofiziološke promene i patoanatomski izgled su posledica delovanja antitela koja se vezuju i produženo stimulišu receptore za TSH na površini tiroidne folikulske ćelije. Pogrešno bi bilo reći da mi danas znamo uzrok Bazedovljeve bolesti. Za sada je poznat samo deo mehanizma razvoja promena u ovom oboljenju ali još uvek nije poznat inicijalni, početni poremećaj koji dovodi do stvaranja autoantitela sa stimulacijskom aktivnošću. Ova antitela stimulišu žlezdu da stvara velike količine tiroidnih hormona bez uobičajene kontrole povratnom vezom. U zdravih osoba proizvodnja tiroidnih (i većine drugih hormona) regulisana je mehanizmom praćenja i kontrole koji reaguje čim primeti višak ili manjak supstance koju kontroliše. Osim toga, mehanizam imunske kontrole koji se sastoji od hemijskih supstanci i ćelija u krvotoku i tkivima reaguje kada se pojavi opasnost za opstanak (normalnu funkciju imunskog siestema). ćelije imunskog sistema koje treba da spreče pogrešno prepoznavanje sop-stvenog, supresorski T limfociti, nekada nisu sposobni da normalno obave funkciju. Tada može da dode do izmicanja kontroli i stvaranja antitela prema sopstvenim ćelijama i tkivima. Takva antitela mogu da blokiraju uobičajenu funkciju tkiva ili da je stimulišu.

Merenje tirostimulišućih antitela u krvi većine bolesnica sa Grejvs ovim oboljenjem nije bitno ni za dijagnozu niti za praćenje bolesti. Nekada je korisno meriti ova antitela na kraju terapijskog perioda da bi se sa nešto većom verovatnoćom ocenio kvalitet oporavka (remisije) bolesti. Korisnija primena merenja ovih antitela je na kraju trudnoće; tada je korisno izmeriti titar stimulišućih autoantitela da bi se predvidela verovatnoća da novorođenče ima prolazni hipertiroidizam nekoliko nedelja posle porođaja.