Pred vama je rad čiji je osnovni cilj da pokaže kako su uređeni zdravstveni sistemi doprineli, a i dalje doprinose, da se zdravstveno stanje građana zemalja-članica Evropske unije značajnije poboljša. To je razlog zašto su starije zemlje-članice Evropske unije (Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Holandija), spremne da utroše veći deo svog bruto društvenog proizvoda (BDP) na zdravstvenu zaštitu svojih građana. Na drugoj strani, zemlje-članice sa periferije Evropske unije (Portugalija, Italija, Irska, Grčka i Španija), poznatije kao grupa (PIIGS-prasići), zbog zapadanja u dužničku krizu nisu spremne na takav korak zbog čega se njihovi građani suočavaju sa velikim problemima prilikom korišćenja zdravstvene zaštite. Rad se bavi problemima nejednakog pristupa zdravstvenim uslugama i nedovoljnom zdravstvenom pokrivenošću koje jednako egzistiraju kod pojedinaca i kod određenih društvenih grupa u mnogim zemljama-članicama Evropske unije. Analiza nejednakog pristupa zdravstvenim uslugama izvršena je na osnovu procenjenog stepena njegove zavisnosti od socioekonomskog statusa korisnika-nekorisnika zdravstvene zaštite, pri čemu nisu zaobiđena prava osiguranika i njihovo sticanje. Prava osiguranika, čiji se koreni nalaze u agidumu Hipokratove zakletve: primum non nocere – „prvo da se ne naškodi“, variraju od vrlo uskih do vrlo širokih i raznolikih okvira.

U radu je konstatovano da vođenje javnih finansija u zemljama-članicama Evropske unije nije bez problema, naročito tamo gde su doprinosi za zdravstveno osiguranje dominantni mehanizmi finansiranja. Finansiranje zdravstvene zaštite u zemljama-članicama Evropske unije značajnije od drugih funkcija utiče na kvalitet zdravlja građana, na raspoloženje za investiranjem u dostupnost zdravstvenim uslugama i na univerzalnu pokrivenost zdravstvenim osiguranjem. Politika finansiranja zdravstvene zaštite nije jedina karika od mnoštva njih u dugom lancu globalne politike. Međutim, ona je nezamenjiva kod merenja efekata donešenih odluka, primene konkretnih mera usmerenih na sistematično i analitičko razmatranje raspoloživih zdravstvenih resursa i kod sagledavanja faktora političkog, ekonomskog, društvenog i tehničkog karaktera na svim nivoima. Posebna pažnja posvećena je prikupljanju sredstava za pokrivanje troškova koji su posledica univerzalne pokrivenosti zdravstvenim osiguranjem.