U razvijenim zemljama se redovno sprovodi traganje za urođenim poremećajima štitaste žlezde koji mogu da prouzrokuju teške posledice u razvoju deteta. Ocenjuje se da jedno od 4000-5000 živorođene dece ima poremećaj funkcije štitne žlezde koji bi mogao da izazove težak zastoj u mentalnom razvoju. Zbog toga je sistematsko traganje za ovim poremećajima na rođenju neophodan postupak. Sposobnost zemlje da učestvuje u ovakvim programima ocenjuje njeno mesto na civilizacijskoj lestvici.