Punkcija tankom iglom

Punkcija tankom iglom uvedena je u kliničku praksu 1948. godine, Posle niza godina zanemarivanja danas je prihvaćena kao prvi postupak u laboratorijskom ispitivanju tiroidnog nodusa. Tankom iglom se pod kontrolom oka ili ultrazvuka ubode opipljiva promena na žlezdi i aspiracijom se dobija materijal za pravljenje razmaza. Obično se koristi špric od 10 ml i igla za potkožne injekcije. Koža se pažljivo očisti i dezinfikuje kako bi se izbegla mogućnost infekcije. Broj punkcija zavisi od veličine promena ali se obično uradi po jedna punkcija za 1 cm veličine promene Po pravilu se bira mesto najveće sumnje a to je najtvrđi deo promene. Postupak je bezbedan, minimalno traumatičan i vrlo malo bolan. Wime se dobijaju izvanredno važni podaci o mogućem malignitetu. Danas nemamo pouzdaniji postupak da se bez operacije dobije informacija o mogućem tiroidnom kanceru. Iako samo operacija može da odgovori potpuno precizno na pitanje o prirodi nodusa, punkcija tankom iglom je u oko 85-90% efikasna u dijagnozi i razlikovanju benignih od malignih nodusa. Jedine kontraindikacije za punkciju su poremećaj koagulacije krvi i aktivni hipertiroidizam jer može da dođe do obimnijeg krvavljenja. Zbog toga pacijenti sa nodoznom strumom treba da budu informisani koliko je važan, bezbedan i bezbolan postupak kojim dobijaju izuzetno važne podatke za dalje lečenje. Nešto više informacija o ovom postupku dato je i u delu o tiroidnom nodusu.

Indikacije za punkciju tankom iglom su:

• Bilo koji čvor veći od 1.0 cm
• Čvorovi koje brzo rastu
• Sumnja na intratiroidne metastaze netiroidnog tumora
• Gnojni (purulentni) tiroiditis
• Subakutni tiroiditis (de Quervain) ako dijagnoza nije sigurna
• Hronični autoimunski tiroiditis u slučajevima sumnje na limfom
• Aspiracija ciste Punkcija tankom iglom